Bivši NATO general: "Rat u Ukrajini je mogao da bude sprečen"

Prema rečima norveškog političara, da je NATO pružio veću vojnu podršku Ukrajini kada je ruski predsednik Vladimir Putin anektirao Krim, ruska invazija na Ukrajinu, osam godina kasnije, mogla je da bude sprečena.

On je opisao kao "bolan" trenutak kada je u februaru 2022. odbio očajničku molbu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da uvede zonu zabrane leta iznad Ukrajine. Detaljnije o tome pročitajte OVDE.

Stoltenberg je kazao da je strahovao da bi njihov razgovor mogao da bude poslednji koji je Zelenski obavio telefonom. 

"Svi smo strahovali za život Zelenskog i njegove porodice", rekao je on, dodajući da ga je ukrajinski predsednik nazvao iz bunkera u Kijevu dok su se približavali ruski tenkovi.

Odbijanje pružanja vazdušne pomoći Zelenskom je bio deo onoga što je norveški političar opisao kao "kontradiktoran" pristup NATO pružanju pomoći Ukrajini.

"24. februara 2022. godine, kada je došlo do ruske invazije, sve članice NATO su se sastale u glavnom štabu i donele dve odluke. Jedna je bila da pojačamo podršku Ukrajini, što smo i učinili, dok je druga bila da učinimo sve da sprečimo da rat eskalira izvan Ukrajine i postane sukob Alijanse i Rusije", kazao je Stoltenberg.

EPA-EFE/STRINGER

Prema njegovim rečima, postojao je element kontradiktornosti u ta dva cilja, jer ako je glavno bilo da se obezbedi da Ukrajina pobedi, onda je NATO mogao da pošalje trupe i vazdušne snage da se bore na frontu, ali to nije učinio jer nije želeo da dođe do totalnog rata Alijanse i Rusije, pa je zato poslao oružje i municiju.

Kako je norveški zvaničnik naveo, pomoć Ukrajini došla je prekasno, jer od 2014., kada je Rusija anektirala Krima i prešla na istočni Donbas, pa do invazije Ukrajine, saveznici NATO jedva da su pružili Kijevu vojnu podršku pošto su strahovali da će to isprovocirati Moskvu da izvrši invaziju, a to se i dogodilo.

"Ukrajina je odraz i snage i slabosti NATO. Saveznici su od početka ruske invazije pružili Kijevu vojnu podršku bez presedana, bez koje ta zemlja najverovatnije ne bi mogla da se odbrani kao što to čini", kazao je on, dodajući da se, ipak, mora priznati da je podrška zakasnela. 

EPA-EFE/OLIVIER MATTHYS

Putina je mogao da ohrabri i pad Kabula u ruke avganistanskih talibana 2021. godine, što je, prema rečima Stoltenberga, "najveći poraz NATO".

On je o tome pisao u svojim najnovijim memoarima On My Watch (Za vreme moje straže).

Stoltenberg (66) je u dva navrata bio premijer Norveške, a trenutno obavlja funkciju ministra finansija, podsetio je Tajms.