Holandija sutra izlazi na prevremene izbore: Hoće li Vilders postati premijer?

Izbori za zakonodavnu i izvršnu vlast u petoj najvećoj ekonomiji Evropske unije i najvećem svetskom izvozniku biće pažljivo praćeni u Evropi, gde su krajnje desničarske stranke u usponu. 

Prema anketama, Gert Vilders i njegova krajnje desničarska Partija za slobodu (PVV) mogli bi da izvojuju ubedljivu pobedu, kao što su to učinili 2023. godine, što je snažno odjeknulo širom kontinenta. Ali Vilders, protivnik islama i EU, ima male šanse da postane premijer, jer su ostale velike stranke isključile formiranje koalicije sa njim. Političar je optužen da je doveo do raspada prethodne koalicije, formirane pod njegovim vođstvom, kritikujući preterano popustljivu imigracionu politiku zemlje.

Trka za drugo mesto je stoga ključna, jer će lider stranke koja završi na drugom mestu verovatno biti u poziciji da formira koaliciju.

Trenutni favorit je savez Zelenih i Levice koji predvodi bivši potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans, koji se smatra sigurnim izborom i ima solidan dosije po pitanjima klime. Ali zvezda u usponu u holandskoj politici je 42-godišnji Anri Bontenbal, čija stranka desnog centra CDA raste u popularnosti i ima snagu da zauzme drugo mesto u anketama. Bontenbal obećava ''povratak u normalu'' nakon haosa poslednjih godina, pozivajući na borbu protiv političke polarizacije.

• Vilders vodi, ali niko neće sa njim u koaliciju
• Shof o dronovima: Znamo ko je, ali nemamo dokaze

U ovom okruženju, holandski glasači izgleda da su umorni od političara i njihovih prepirki, a značajan deo njih kaže da ne mogu da odluče za koga će glasati. Tekuća stambena kriza u Holandiji, jednoj od najgušće naseljenih zemalja u Evropi, redovno je na vrhu liste zabrinutosti glasača.

Imigracija je na drugom mestu, a slede zdravstvena zaštita, kriminal i troškovi života, prema istraživanju EenVandaag. Klima je jedno od najmanje važnih pitanja za holandske glasače.  Kada je u pitanju međunarodna politika, odbrana je najvažnija briga za Holanđane, zatim sledi rat u Ukrajini, a zatim rat u Gazi.

Glasači imaju izbor od 27 stranaka, od kojih svaka predstavlja listu kandidata koji se takmiče za 150 mesta, raspoređenih proporcionalno broju glasova koje su osvojili. To znači da Holanđani prvo moraju da se nose sa ogromnim glasačkim listićem A3 formata koji sadrži imena svih kandidata. Ukupan broj glasova se deli sa 150, a svaka stranka koja dostigne izborni prag osvaja mesto u parlamentu. Na poslednjim izborima, prag je bio nešto manje od 71.000 glasova.

U Holandiji, gde je kompromis tradicionalno pravilo, nijedna stranka nije dovoljno dominantna da osvoji apsolutnu većinu od 76 mesta. Ljudi su stoga navikli na složene višepartijske koalicije. Pregovori o koaliciji počinju odmah nakon izlaznih anketa i često traju nekoliko meseci. Poslednja vlada se formirala 223 dana.

• Čuveni desničar ponovo preti: Srušiću vladu
• Holandija: Pala vlada, svi ministri podneli ostavke

Vođa stranke koja osvoji najviše mesta obično je prvi koji pokušava da formira vladu. Dok se ne postigne dogovor, odlazeći premijer Dik Shof ostaje na vlasti. Gert Vilders je naglo povukao svoju stranku iz vladajuće koalicije 3. juna, tvrdeći da sprovođenje stroge imigracione politike napreduje presporo. ''Potpisao sam najstrožu politiku azila, a ne propast Holandije'', besneo je tada šezdesetdvogodišnjak.

Izdao je ultimatum, preteći da će torpedovati vladu ako se njegov plan od deset tačaka za ograničavanje imigracije ne sprovede odmah. Tri druge koalicione stranke vodile su krizne razgovore sa Vildersom u pokušaju da se održe na vlasti, ali su se oni brzo srušili.

Liderka liberalne stranke VVD, Dilan Jesilgoz, sumirala je bes svojih koalicionih partnera prema Vildersu, nazivajući njegov stav ''super neodgovornim''.

''Kako možete ovo da radite u Holandiji?'', uzviknula je Jesilgoz, isključujući mogućnost ponovne vladavine u koaliciji sa njim.