Evropa proglašava "kraj sveta": Putin sprovodi plan – "ako se svetla ugase, biće prekasno"

"Nismo u ratu, ali više nismo ni u miru", to su reči kojima je nemački kancelar Fridrih Merc opisao novu stvarnost u kojoj se nalazi Evropa.

Nakon decenija stabilnosti, kontinent ponovo oseća hladnoću destabilizacije – ruski dronovi se pojavljuju na nebu, moskovska "flota u senci" je na moru, a sajber napadi i sabotaže parališu infrastrukturu.

Bivši generalni sekretar NATO Džordž Robertson upozorio je da Evropa nije spremna za novi oblik rata.

"Moramo da brinemo o napadima u sivoj zoni. Ako se svetla ugase, biće prekasno", rekao je, podsećajući sve da svaka porodica treba da bude spremna za vanredne situacije.

Stručnjaci definišu "sivu zonu" kao stanje između mira i rata – kada agresor deluje prikriveno, bez zvaničnog proglašenja sukoba, ali konstantno podriva stabilnost.

• Rusija pokrenula "fazu nula": Prvi korak ka sukobu s NATO
• Svet na ivici katastrofe; Rusija upozorila: Neće se dugo čekati na naš nuklearni odgovor

Za samo nekoliko nedelja, zabeležene su desetine kršenja vazdušnog prostora iznad Poljske, Danske, Norveške, Nemačke i Estonije.

Međunarodni aerodrom u Kopenhagenu je dva puta zatvoren zbog dronova, sumnja se da je u pitanju Rusija, a NATO je poslao borbene avione da presretnu ruske avione.

"To je kao da kuvate žabu u loncu. Rusija polako pojačava vatru, testirajući koliko daleko može da ide", kaže analitičarka Kirsten Fontenrouz.

Olena Bartienieva / Alamy / Profimedia

Centar za strateške studije sa sedištem u Vašingtonu izveštava da Rusija koristi stare tankere za tajne operacije, od oštećenja podvodnih kablova do sabotiranja energetskih postrojenja. Kremlj, zauzvrat, ismeva zabrinutost NATO, odbacujući je kao "paranoju".

Dok Evropa priča o odbrani, Sjedinjene Države su zaglavljene u domaćim krizama. Predsednik Donald Tramp komentariše upad ruskih dronova u Poljsku kao posmatrač.

Ova neizvesnost brine saveznike. Evropski lideri nisu sigurni da li mogu da računaju na podršku Vašingtona u slučaju stvarne eskalacije.

Analitičari smatraju da Moskva nastoji ne samo da destabilizuje već i da poseje paniku među biračima u Francuskoj, Nemačkoj i drugim zemljama.

"Glavno je da Evropljani iz prve ruke osete opasnost od rata", otvoreno je rekao ruski zvaničnik Dmitrij Medvedev.

• Lavrov: Ako se Americi ovo dozvoli, slede novi sukobi
• Upozorenje iz Rusije: Trampe, da li si svestan ozbiljnosti posledica?
• EU sprema ovu zemlju za prvu liniju fronta?

Kao odgovor, NATO jača svoju odbranu na istočnom krilu, Poljska aktivira Član 4, a evropske države obećavaju povećanje vojnih izdataka na 3,5% BDP-a. Ukrajinski stručnjaci već obučavaju saveznike u suprotstavljanju ruskim bespilotnim letelicama.

Ali uprkos svemu, stručnjaci upozoravaju: Evropa još uvek nije spremna za hibridno ratovanje.

"Odbrana nije samo vojno pitanje. Svi moraju znati šta da rade u vanrednim situacijama", napominje Džordž Robertson.

Koje zemlje bi Rusija mogla da napadne? 

Glavred je napisao da bi, prema rečima stručnjaka Romana Svitana, Norveška, Finska, Švedska, Estonija, Litvanija, Letonija, Poljska, Rumunija i Bugarska mogle biti pod ruskim napadom. Istovremeno, Mađarska i Slovačka verovatno neće biti mete ruskih provokacija.

Ruska pretnja ratom protiv NATO

Podsećanja radi, Glavred je objavio da je predsednik Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio da bi dozvoljavanje zemljama NATO da obaraju ruske dronove iznad Ukrajine značilo rat između Alijanse i Rusije.

Ranije je objavljeno da će se situacija pogoršavati sve dok je Putin na vlasti. On će nastaviti da testira odbrambenu spremnost NATO i da jača njegovo naoružanje.

Juče je objavljeno da bi ruski dronovi u Poljskoj mogli biti prvi znak da Kremlj razmatra pokretanje vojne akcije protiv Evrope.