Obrt: Orban će izgubiti?

Ključna tema bila je proširenje EU, a predstavnici ključnih zemalja kandidata takođe su pozvani da se pridruže diskusiji, piše Evropska pravda u svojoj analizi.

Svi su javno naglasili da se razgovor vodi o principima, a ne o konkretnim zemljama. Ali u stvarnosti, glavna prepreka procesu proširenja je politički motivisani veto Mađarske, koji blokira napredak Ukrajine ka pristupanju (a sa njim i Moldavije).

Ipak, EU i dalje nedostaje ni dogovor ni jasan put za zaobilaženje veta Mađarske. Ranije opcije su odbačene, a nove tek treba da se dogovore.

• "Brisel se priprema za dugoročni rat u Ukrajini"
• Evropa pred "vekom poniženja": Tramp diktira, Brisel ćuti

Iako su zvaničnici EU počeli otvorenije da govore o mogućnosti "zaobilaženja" veta mađarskog premijera Viktora Orbana, ta ideja se suočava sa otporom unutar EU.

EU sada traži put napred kojim bi se mogle prevazići ove ključne prepreke. Razumevanje da se nešto mora učiniti je jače nego ikad, ali konkretna odluka je još uvek daleko – delimično zato što još uvek nijedan izvodljiv scenario nije na stolu.

Zaboravljeni presedan

Međutim, Evropska unija već ima sličan, iako uglavnom zaboravljen, presedan koji vredi ponovo razmotriti.

Ne postoji ništa u pravu EU što bi sprečilo dansko predsedništvo da sazove međuvladinu konferenciju kako bi se odobrile dve identične odluke za Ukrajinu i Moldaviju – recimo, "Odobravanje mapa puta kao indikatora za otvaranje prvog klastera ka spremnosti za pristupanje EU". Mađarska bi mogla i trebalo da bude pozvana na tu konferenciju. Ali jednoglasnost tamo ne bi bila potrebna – možda bi bila dovoljna odluka Komisije.

Zvanično "otvaranje klastera" bi tada bila druga faza ovog dvostepenog procesa, baš kao i 2014. godine. I ta faza bi, naravno, i dalje zahtevala jednoglasno odobrenje, uključujući i glas Mađarske.

EPA/OLIVIER MATTHYS

Na ovaj način, Ukrajina bi dobila skoro sve što joj je potrebno u prvoj fazi. Mape puta koje je odobrila EU su ključni element potreban za stvarne pregovore o pristupanju u okviru klastera Osnove.

A s obzirom na to da je malo verovatno da će Budimpešta povući svoj veto pre mađarskih izbora u aprilu 2026. godine, takva strategija bi omogućila Ukrajini da ne gubi dragoceno vreme, već da vodi de fakto pregovore o pristupanju bez čekanja Orbanovog pristanka. Isti pristup bi se zatim mogao primeniti na Klaster 2 (Unutrašnje tržište) i dalje.

Ova šema ne bi kršila pravila EU, niti bi potkopavala mehanizam veta, niti bi stvorila rizik od razdvajanja koji Kijev pokušava da izbegne.

Sve što je potrebno je politička volja, zaključuje Evropska pravda.

Orban odlučno protiv

Podsetimo, mađarski premijer Viktor Orban više puta je ponovio da se protivi pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji, ističući da bi prihvatanjem Kijeva EU takođe "prihvatila rat".

Ponovio je svoj stav da bi Ukrajina prvo trebalo da se pridruži NATO-u pre nego što postane članica EU, kao što je bio slučaj sa drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope. Međutim, tvrdio je da bi to bilo "opasno jer bi izazvalo Rusiju" i da je stoga pristupanje Ukrajine EU bez vojnih bezbednosnih garancija "nemoguće".

"Zemlja koja se bori za svoju budućnost ne sme biti prevarena. Ali ljudi u Briselu lažu i obmanjuju Ukrajince. Obećavaju nešto što nije moguće."

Orban je ranije tvrdio da je Mađarska zaustavila pristupanje Ukrajine EU, pozivajući se na svoj propagandni referendum.