"Ovo izgleda kao početak kraja"

Veruje se da je skriven, u izolaciji, iz straha da će ga Izrael ubiti. Čak ni visoki vladini zvaničnici očigledno nisu imali kontakt sa njim.

Bilo bi mu dobro da bude oprezan, uprkos krhkom prekidu vatre koji su posredovali američki predsednik Donald Tramp i katarski emir. Iako je predsednik Tramp navodno rekao Izraelu da ne ubija vrhovnog vođu Irana, izraelski premijer Benjamin Netanjahu nije isključio tu mogućnost.

Kada – ili čak ako – izađe iz skrivanja, videće smrt i razaranja. Nesumnjivo će se i dalje pojavljivati na državnoj televiziji proglašavajući pobedu u sukobu. Planiraće da povrati svoj imidž. Ali suočiće se sa novim realnostima – čak i sa novom erom, piše BBC.

• Šta se dešava – zabrinutost raste: Gde je?
• "Smrt Izraelu, smrt Americi" VIDEO

Rat je zemlju značajno oslabio.

Neslaganje na vrhu

Tokom rata, Izrael je brzo preuzeo kontrolu nad velikim delom iranskog vazdušnog prostora i napao njegovu vojnu infrastrukturu. Najviši komandanti Revolucionarne garde i vojske brzo su ubijeni. Obim štete nanete vojsci je još uvek nejasan i sporan, ali ponovljena bombardovanja baza i objekata vojske i Revolucionarne garde ukazuju na značajno smanjenje iranske vojne moći. Militarizacija je dugo trošila ogromnu količinu nacionalnih resursa.

Poznata iranska nuklearna postrojenja koja su zemlji donela skoro dve decenije američkih i međunarodnih sankcija, sa procenjenim troškovima od stotina milijardi dolara, sada su oštećena vazdušnim napadima, iako je teško proceniti puni obim toga. Mnogi se pitaju zašto je sve to bilo potrebno.

Ogroman broj Iranaca će jedinstveno smatrati ajatolaha Hamneija, koji je prvi put postao lider 1989. godine, odgovornim za sukob Irana sa Izraelom i SAD, što je na kraju donelo značajnu propast njegovoj zemlji i narodu.

Kriviće ga za težnju ka ideološkom cilju uništenja Izraela – nešto što mnogi Iranci ne podržavaju. Kriviće ga za ono što doživljavaju kao ludost – njegovo verovanje da bi postizanje nuklearnog statusa učinilo njegov režim nepobedivim. Sankcije su osakatile iransku ekonomiju, svevši vodećeg izvoznika nafte na siromašnu i borbenu senku onoga što je nekada bio.

"Teško je proceniti koliko dugo iranski režim može da opstane pod tako značajnim pritiskom, ali ovo izgleda kao početak kraja", kaže profesorka Lina Hatib, gostujuća naučnica na Univerzitetu Harvard.

"Ali Hamnei će verovatno postati poslednji 'vrhovni vođa' Islamske Republike u punom smislu te reči."

Tanjug/Office of the Iranian Supreme Leader via AP

Čulo se šaputanje o neslaganju na vrhu. Na vrhuncu rata, jedna poluzvanična iranska novinska agencija izvestila je da su neke visoke ličnosti bivšeg režima pozivale mirnije verske učenjake u zemlji sa sedištem u svetom gradu Komu, koji su odvojeni od ajatolaha, da intervenišu i dovedu do promene rukovodstva.

"Biće obračuna", prema rečima profesora Alija Ansarija, osnivača i direktora Instituta za iranske studije na Univerzitetu Sent Endruz.

"Sasvim je jasno da postoje ogromna neslaganja unutar rukovodstva, a postoji i ogromno nezadovoljstvo među običnim ljudima."

"Bes i frustracija će se ukoreniti"

Tokom poslednje dve nedelje, mnogi Iranci su se borili sa suprotstavljenim osećanjima potrebe da brane svoju zemlju naspram duboke mržnje prema režimu. Okupili su se za zemlju, ne tako što su izašli da brane režim, već da bi brinuli jedni o drugima. Bilo je izveštaja o velikoj solidarnosti i bliskosti.

Ljudi u gradovima i selima van urbanih područja otvarali su vrata onima koji su pobegli od bombardovanja u svojim gradovima, vlasnici prodavnica su nisko naplaćivali osnovne namirnice, komšije su kucale jedni drugima na vrata da pitaju da li im nešto treba.

Ali mnogi ljudi su takođe bili svesni da Izrael verovatno traži promenu režima u Iranu. Promena režima je ono što mnogi Iranci žele. Međutim, oni bi mogli da podvuku crtu pred promenom režima koju su sprovele i nametnule strane sile.

Tokom skoro 40 godina svoje vladavine, ajatolah Hamnei, jedan od najdugovečnijih autokrata na svetu, desetkovao je svaku opoziciju u zemlji. Opozicioni politički lideri su ili u zatvoru ili su pobegli iz zemlje. U inostranstvu, opozicione ličnosti nisu bile u stanju da formulišu stav koji ujedinjuje opoziciju režimu.

Tanjug/Office of the Iranian Supreme Leader via AP

Bili su neefikasni u uspostavljanju bilo kakvog privida organizacije sposobne da preuzme vlast unutar zemlje ako se ukaže prilika.

I tokom dve nedelje rata, kada je kolaps režima mogao biti moguć, ako bi rat neumoljivo nastavio, mnogi su verovali da verovatni scenario za dan posle nije preuzimanje vlasti od strane opozicije, već sunovrat zemlje u haos i bezakonje.

"Malo je verovatno da će iranski režim biti srušen zahvaljujući domaćoj opoziciji. Režim ostaje jak kod kuće i pojačaće domaće ugnjetavanje kako bi ugušio neslaganje", kaže profesor Hatib.

Iranci sada strahuju od daljeg suzbijanja od strane režima. Najmanje šest ljudi je pogubljeno u poslednje dve nedelje od početka rata sa Izraelom pod optužbom da su špijunirali za Izrael. Vlasti kažu da su uhapsile oko 700 ljudi pod ovom optužbom.

Jedna Iranka je za BBC Persian rekla da se više od smrti i razaranja u ratu plaši režima koji je ranjen i ponižen, a koji okreće svoj bes protiv sopstvenog naroda.

"Ako režim nije u mogućnosti da obezbedi osnovne proizvode i usluge, onda će doći do sve većeg besa i frustracije", kaže profesor Ansari.

"Ja to vidim kao fazni proces. Ne vidim to kao nešto što će, nužno, u popularnom smislu, ukoreniti tek dugo nakon što se bombardovanje završi."

Malo ljudi u Iranu misli da će primirje dogovoreno u ponedeljak trajati – a mnogi veruju da Izrael još nije završen sada kada ima potpunu nadmoć u vazduhu nad Iranom.

Iranski silosi za balističke rakete

Jedna stvar koja je, izgleda, izbegla uništenje su iranski silosi za balističke rakete koje je Izraelu bilo teško pronaći jer su smešteni u tunelima ispod planina širom zemlje.

Načelnik Generalštaba izraelskih odbrambenih snaga, Ejal Zamir, rekao je da je Izrael pokrenuo svoj početni napad na Iran znajući da "Iran poseduje oko 2.500 raketa zemlja-zemlja". Rakete koje je Iran ispalio izazvale su značajne smrtne slučajeve i razaranja u Izraelu.

Izrael će biti zabrinut zbog preostalih mogućih 1.500 koje su još uvek u rukama iranske strane.

Profimedia

Takođe postoji ozbiljna zabrinutost u Tel Avivu, Vašingtonu i drugim zapadnim i regionalnim prestonicama da bi Iran mogao i dalje žuriti da izgradi nuklearnu bombu, nešto što je nastavio da poriče da pokušava da učini.

Iako su iranska nuklearna postrojenja gotovo sigurno pomerena i verovatno postala beskorisna tokom bombardovanja Izraela i SAD, Iran je saopštio da je svoje zalihe visoko obogaćenog uranijuma premestio na sigurno tajno mesto.

• Iran saopštio: Ubijen je; Sprema se osveta
• Ni traga, ni glasa od vrhovnog vođe – Hamnei ima poslednju reč

 

Te zalihe uranijuma od 60%, ako se obogate na 90%, što je relativno lak korak, dovoljne su za oko devet bombi, prema rečima stručnjaka. Neposredno pre početka rata, Iran je objavio da je izgradio još jedno novo tajno postrojenje za obogaćivanje koje je uskoro trebalo da bude pušteno u rad.

Iranski parlament je glasao za značajno smanjenje saradnje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA), organom UN za atomsku energiju. Ovo još uvek zahteva odobrenje, ali ako bude usvojeno, Iran bi bio na korak od izlaska iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT) – jer tvrdolinijaši koji podržavaju vrhovnog vođu insistiraju na prodoru Irana u izgradnju bombe.

Ajatolah Hamnei sada može biti uveren da je njegov režim preživeo, zapravo. Ali sa 86 godina i bolešću, on takođe zna da su mu dani možda odbrojani i da možda želi da osigura kontinuitet režima urednom tranzicijom vlasti – na drugog višeg sveštenika ili čak na savet rukovodstva.

U svakom slučaju, preostali vrhovni komandanti Revolucionarne garde koji su bili lojalni vrhovnom vođi možda pokušavaju da preuzmu vlast iza kulisa.