Ko je vođa Irana iz senke? Matematičar i filozof koji bira stabilnost, Hamneijev čovek od poverenja

Hamnei je imao veliko poverenje u jednog čoveka, kome je dodelio ulogu savetnika, ali i nekoga koga je ovlastio da napravi plan kako da se Iran izvuče ukoliko bi došlo do njegovog nasilnog svrgavanja, što se u međuvremenu i dogodila.

Reč je o Aliju Laridžaniju, jednom od zvaničnika kome ni Amerikanci, a ni Izraelci još uvek nisu ušli u trag, prenose tamošnji mediji.

• Iran izabrao novog vrhovnog vođu

Laridžani je dugogodišnji strateg režima, često opisivan kao tihi upravljač političkih procesa. Dok međunarodna javnost pažnju usmerava na predsednike, komandante Revolucionarne garde ili nuklearne pregovore, stvarna dinamika iranske politike odvija se unutar zatvorenih krugova poverenja. Laridžani pripada generaciji političara formiranih nakon Islamske revolucije – dovoljno ideološki pouzdan da uživa poverenje sistema, ali i dovoljno pragmatičan da razume ekonomske i geopolitičke granice dugotrajne konfrontacije sa Zapadom, piše Večernji.

Njegova uloga nije revolucionarna, već stabilizaciona – a upravo je stabilnost ono što je Iranu sada najpotrebnije.

Intelektualna pozadina

Ali Laridžani rođen je 1957. godine u Nadžafu, u Iraku, u porodici snažno povezanoj s verskim establišmentom. Njegov otac bio je ugledni ajatolah, a porodica Laridžani tokom decenija izgradila je snažnu mrežu političkog i pravosudnog uticaja unutar Islamske Republike.

• "Danas ćemo udariti Izrael i SAD silom kakvu nikada nisu doživeli"

Za razliku od tipičnih predstavnika klerikalne elite, Laridžani je izabrao akademski put – matematiku i filozofiju. Doktorirao je proučavajući zapadnu političku misao, uključujući dela Imanuela Kanta i Džordža Vilhelma Fridriha Hegela, što je retkost među visokim iranskim zvaničnicima.

Uspon kroz institucije

Devedesetih godina je preuzeo vođstvo državne radiotelevizije IRIB, jedne od ključnih poluga političke kontrole u zemlji. Kasnije je postao sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost i glavni nuklearni pregovarač Irana, čime prvi put ozbiljnije dolazi u fokus Zapada.

Od 2008. do 2020. godine bio je predsednik parlamenta, period koji je obuhvatio sankcije, unutrašnje proteste, regionalne sukobe i pregovore o nuklearnom sporazumu iz 2015. godine, koji je podržao u saradnji sa tadašnjim predsednikom Hasan Rohani. Ipak, pritom nije izgubio poverenje vrhovnog vođe Hamneija – ravnoteža koja je u iranskoj politici izuzetno retka.

• Proglašen džihad! Počinje sveti rat
• Otkriveno ko je vršio pritisak na Trampa: Nakon poziva ovih ljudi je počeo napad na Iran