NATO je gotov?

Njihov pogled u budućnost je mračan. "Ko ili šta još može spasiti mir?", pitaju vodeći nemački istraživači mira i konflikata u svom Izveštaju o miru 2025. Ratovi u Ukrajini, u Pojasu Gaze, u Sudanu, više od 122 miliona izbeglica, brojni nasilni sukobi širom sveta.

Naučnici iz četiri nemačka istraživačka instituta od 1987. svake godine analiziraju međunarodne konflikte i formulišu preporuke za političke odluk u Nemačkoj. Retko  kad je bilo toliko pesimizma kao ove godine.

"Poslednjih godina u središtu naših analiza bio je ruski napad na Ukrajinu i namerno razaranje evropskog poretka mira i bezbednosti od strane Rusije", rekao je Kristofer Daze iz Lajbnic instituta za istraživanje mira i konflikata, predstavljajući izveštaj u Berlinu.

U međuvremenu, bezbednosna situacija se još više pogoršala. "Sa Sjedinjenim Državama kao dodatnim faktorom nesigurnosti."

Oštre kritike na račun Donalda Trampa

Ovogodišnji Izveštaj o miru poseban akcenat stavlja na političke promene u Sjedinjenim Američkim Državama – analiza je izuzetno oštra. Američkom predsedniku Donaldu Trampu i "njegovom pokretu MAGA" pošlo je za rukom "u vrlo kratkom roku i bez većeg otpora" da najstariju demokratiju na svetu pretvore u autoritarni režim, pišu istraživači.

I na međunarodnom planu, kažu, oni aktivno rade na "razaranju liberalnih institucija i dostignuća". "Autoritarne vladare i diktatore dočekuju s počastima, dok se u liberalnim demokratijama podržavaju desničarsko-populistički pokreti."

Istraživač konflikata Kristofer Daze upozorava na opasnost "autoritarne zaraze". I u Evropi su, kaže, već uočljive zabrinjavajuće tendencije – poput podrivanja međunarodnog pravosuđa, dovođenja u pitanje slobode nauke i zadiranja u autonomiju društvenih aktera, kao što su crkve.

Da li je NATO mrtav?

Transatlantsko partnerstvo sa SAD, "onako kako ga poznajemo, je gotovo", konstatuje se u Izveštaju o miru. To, prema mišljenju istraživača važi i za vojnu saradnju.

"Dovedena je u pitanje verodostojnost obećanja o uzajamnoj pomoći unutar NATO, a približavanje SAD i Rusije moglo bi da se ide ne samo na račun Ukrajine, već i na račun evropskih interesa."

Profimedia

Iz toga proizlazi direktna pretnja po Nemačku i Evropu. "Imamo problem što trenutno ništa ne funkcioniše bez NATO, pa zato niko ozbiljno ne želi da govori o njegovom kraju – iako je njegova vrednosna osnova u suštini već nestala", kaže Kristofer Daze.

Na pitanje da li je NATO mrtav, ne poriče: "Radimo na prevazilaženju NATO", objašnjava, misleći pritom na strategiju da se s NATO-om sarađuje dokle god je to moguće, a istovremeno jačaju evropske bezbednosne sposobnosti.

Evropljani moraju da zbiju redove

Nemačkoj vladi se u Izveštaju o miru preporučuje da sledi "transparentan, strukturisan plan za postpenu izgradnju i integraciju evropskih odbrambenih struktura".

Međutim, Evropska unija je od toga još daleko. 

"Ono što trenutno vidimo u EU nije jačanje evropskih odbrambenih kapaciteta u okviru zajedničke politike, već jačanje nacionalnih vojnih kapaciteta pojedinačnih članica", ocenjuje Ursula Šreder sa Instituta za istraživanje mira i bezbednosnu politiku Univerziteta u Hamburgu (IFSH).

Pojam bezbednosti ne sme se svesti samo na vojni aspekt. U bezbednosnu arhitekturu spadaju i "kontrola naoružanja, mere za izgradnju poverenja i diplomatija", naglašava Konrad Šeter iz Međunarodnog centra iz Bona za proučavanje konflikata (bicc). Važnu ulogu ima i efikasna razvojna politika. Pojačana militarizacija, pritom, ne bi smela da posluži kao "dozvola za neograničen izvoz oružja u ceo svet."

Obustaviti isporuke oružja Izraelu

Autori izveštaja o miru posebno su uznemireni zbog globalne erozije međunarodnog prava. Primećuju rastuću "dehumanizaciju ratovanja", u kojoj se drastično krši zaštita civila, bolnice i škole postaju direktne mete vojnih napada, a humanitarna pomoć se sprečava ili zloupotrebljava u političke svrhe. Najdrastičnije se to ogleda u ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine i u ratu Izraela i Hamasa.

Profimedia

Posebno ih užasava ono što se događa u Gazi – rat je do sada odneo više od 53.000 života i gotovo potpuno uništio tu teritoriju. Mirovni istraživači zahtevaju "hitniju nego ikada" obustavu svih isporuka oružja koje bi moglo biti korišćeno u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali. Izrael je, navodi se u izveštaju, "grubo" prekršio humanitarno međunarodno pravo i prekoračio granice "legitimne samoodbrane".

Pojas Gaze: Palestinici gase požar posle vazdušnog napada na izbegličko naseljePojas Gaze: Palestinici gase požar posle vazdušnog napada na izbegličko naselje.

Iz Nemačke su od oktobra 2023. do maja 2025. odobreni izvozi oružja u vrednosti od gotovo pola milijarde evra, navodi nemačka vlada u odgovoru na poslaničko pitanje Levice. Te isporuke obuhvatale su, između ostalog, vatreno oružje, municiju, delove naoružanja, specijalnu opremu za kopnene trupe i mornaricu, elektronsku opremu, kao i specijalna oklopna vozila.

Ne pozivati Netanjahua u Nemačku

U izveštaju se od nemačke vlade zahteva da poštuje međunarodno pravo i međunarodne sudove. Time se aludira na izjavu koju je dao lider CDU-a Fridrih Merc pre nego što je postao kancelar.

Nakon izborne pobede, Merc je najavio da želi da pozove izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u posetu Nemačkoj – iako protiv njega postoji nalog za hapšenje koji je izdao Međunarodni krivični sud. Merc je Netanjahuu obećao "mogućnost" da "poseti Nemačku i potom je napusti, a da pri tom ne bude uhapšen".

Profimedia

U izveštaju o miru se tim povodom konstatuje: "Međunarodno pravo ima prednost nad državnim interesima." To, dodaje se, "isključuje državnu posetu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua Nemačkoj – do daljeg".

Pored toga, istraživači zahtevaju da se Nemačka "srednjoročno" angažuje za priznanje palestinske države. Trajno rešenje "palestinskog sukoba" ni na koji način ne ugrožava "pravo Izraela na jevrejsku državu u bezbednim granicama".