Spremaju se za najgore; Primećeno je – Rusija povećava broj vojnika

General-major Sami Nurmi, šef strategije Finskih odbrambenih snaga, rekao je da vojska veoma pažljivo prati poteze Moskve i da je njihov posao, kao dela NATO saveza, da se pripreme za najgore.

Finska granična straža je u sredu objavila da je završila postavljanje prvih 35 kilometara planirane ograde duge 200 kilometara na istočnoj granici sa Rusijom, koja je zatvorena više od godinu dana nakon što je Helsinki optužio Moskvu da usmerava tražioce azila u Finsku.

Senzori na ogradama mogu razlikovati ljude od životinja

Ograda takođe koristi kamere i senzore koji mogu razlikovati ljude od životinja koje prelaze granicu. Satelitski snimci koje je objavio Njujork tajms izgleda pokazuju širenje vojne infrastrukture blizu finske granice, uključujući redove šatora, vojna vozila, renoviranje skloništa za borbene avione i izgradnju na ranije neaktivnoj helikopterskoj bazi.

"Vidimo umerene pripreme u pogledu izgradnje infrastrukture blizu naših granica, što znači da će, nakon što se rat u Ukrajini završi, početi da vraćaju snage koje su se borile u Ukrajini, posebno kopnene snage", rekao je Nurmi.

Iako ovo nije bilo neočekivano s obzirom na to da se Finska pridružila NATO-u rekordnom brzinom 2023. godine nakon ruske invazije na Ukrajinu, Nurmi je rekao da veoma pažljivo prate ove pripreme.

"Rade to u fazama. Rekao bih da su brojke za sada umerene. Ovo nisu veliki građevinski projekti, ali se na određenim mestima gradi nova infrastruktura, priprema se teren i dovozi se nova oprema", rekao je Nurmi.

• Peskov potvrdio: Radimo na tome, ali potrebno je vreme
• "Ne zavaravajmo se, ovo je mesto sledećeg sukoba"
• NATO zemlja ima pet godina da se pripremi za rat?

Tramp: "Uopšte me to ne brine"

Reagujući na promene u aktivnostima Rusije, predsednik SAD Donald Tramp je u utorak novinarima rekao da „uopšte nije zabrinut zbog toga“, dodajući da će Finska i Norveška „biti veoma bezbedne“. Podržavajući stav predsednika, Nurmi je rekao da „ne postoji neposredna vojna pretnja Finskoj ili NATO-u iz ovog pravca“.

"Ono što se desilo odmah nakon napada na Ukrajinu jeste da smo podneli zahtev za članstvo u NATO-u, a onda, kada smo primljeni, Rusija je objavila da će početi da menja svoje vojne objekte duž granice", objasnio je Nurmi.

Finski građani su navikli na stalnu pretnju od svog istočnog suseda, ali stotine njih se i dalje prijavljuju na kurseve obuke kako bi se pripremili za vanredne situacije. Finsko nacionalno žensko udruženje za pripravnost u vanrednim situacijama (poznato kao Nasta) izvestilo je da interesovanje za obuku ostaje veliko nakon naglog porasta u 2022. godini.

Više od 800 žena se prijavilo za prolećni kurs, a većina kurseva se popuni u roku od tri do četiri minuta. Ali Suvi Aksela, šefica komunikacija i organizacije u kompaniji Naste, rekla je da jačanje snaga duž granice nije bila važna tema razgovora u Helsinkiju.

"Nije nam to baš alarmantno. Navikli smo da čujemo svakakve stvari od Rusije, poput svih ovih pretnji, i znali smo da su rekli da će povećati svoje prisustvo na granici čim se pridružimo NATO-u. Verovatno hoće, jednostavno zato što je to Rusija."