NATO zemlja ima pet godina da se pripremi za rat?

Slike, koje su potvrdili zvaničnici iz saveza NATO, prikazuju red za redom novih šatora; nova skladišta koja mogu da skladište vojna vozila; renoviranje skloništa borbenih aviona; i tekuće građevinske aktivnosti na helikopterskoj bazi koja je bila uglavnom neiskorišćena i zarasla. Za sada, ovi potezi izgledaju kao rane faze većeg, dugoročnijeg širenja, a zvaničnici NATO saveza kažu da ovo nije ništa slično gomilanju snaga duž ukrajinske granice pre potpune ruske invazije 2022. godine. Za sada, Rusija, preokupirana ratom u Ukrajini, ima vrlo malo trupa duž granice, a Finci tvrde da ništa od toga nije velika pretnja – još uvek.

Ali Finska je jedna od najnovijih članica NATO-a, pridružila se pre dve godine, i potezi nesumnjivo odražavaju sopstvenu percepciju pretnje u Moskvi: ova granica od 1.300 kilometara sada je najduža linija kontakta zapadne alijanse sa Rusijom. Vojni analitičari predviđaju da bi to moglo postati žarište, posebno imajući u vidu da se veliki deo nalazi u sve spornijem Arktičkom krugu. Američke i finske trupe su nedavno održale složenu arktičku ratnu igru u regionu, gde su stotine vojnika trčale kroz šumu, a Finci su jurili kroz drveće na skijama za nordijsko trčanje. Pretpostavljeni neprijatelj? Rusija. Finski vojni zvaničnici predviđaju da će Rusija ponovo rasporediti hiljade vojnika na finsku granicu ako se završi faza visokog intenziteta ukrajinskog rata – jedan od ciljeva iscrpljujućih mirovnih napora koji su u toku u Turskoj, izveštava Njujork tajms. 

• Moskva se sprema za rat sa NATO-om?
• Švedska i Finska potpisale: U slučaju rata...
• Sprema se ogroman rat; Dižu betonske bunkere

Finci misle da imaju pet godina pre nego što Rusija može da izgradi svoje snage do pretećeg nivoa. Ali su uvereni da će se to dogoditi i da će se broj ruskih vojnika s kojima se suočavaju utrostručiti.

"Govorićemo o mnogo većem broju vojnika", rekao je brigadni general Peka Turunen, direktor Finske odbrambeno-obaveštajne agencije.

EPA-EFE/YAKIV LIASHENKO

Iz perspektive Moskve, Rusi moraju da ojačaju svoju odbranu kako bi se zaštitili od širenja NATO-a, što je uvek bila bolna tema. Baltičke zemlje su bile prve članice bivšeg Sovjetskog Saveza koje su se pridružile NATO-u, stavljajući velike delove ruske granice uz NATO. Mogućnost da Ukrajina, još veća bivša sovjetska republika, sledi taj primer bila je toliko preteća za Moskvu da je postala jedan od uzroka najrazornijeg kopnenog rata u poslednjih nekoliko generacija.

"Ruska vojska je pretrpela značajno proširenje svojih snaga", rekao je Majkl Kofman, viši saradnik Karnegijeve fondacije za međunarodni mir u Vašingtonu. "Posle rata, kopnene snage će verovatno biti veće nego pre 2022. godine. Gledajući planirano restrukturiranje vojnih okruga, čini se  da je jasno kako će prioritet biti dat oblastima okrenutim ka NATO-u."

Zvaničnici NATO-a saglasni su sa ovim.

Kad god se završi rat u Ukrajini, rekao je visoki zvaničnik NATO-a, Rusija će raspoređivati trupe sve dalje i dalje na sever. Rusija veruje da su Arktik i pristup Arktiku ključni za status velike sile, rekao je zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti kako bi razgovarao o osetljivoj temi.

Prema satelitskim snimcima, ruski helikopteri su se vratili u bazu u blizini Murmanska, lučkog grada u Arktičkom krugu, nakon dve decenije odsustva. Dok ukrajinski dronovi ciljaju aerodrome širom Rusije, ruska komanda je premestila sredstva na sever kako bi se izvukla van dometa. Ovo ih je dovelo mnogo bliže teritoriji NATO-a. Desetine ruskih ratnih aviona nedavno su primećene na vazduhoplovnoj bazi Olenja, takođe na Arktiku i manje od 160 km od finske granice. Druge nedavne aktivnosti uključuju više od stotinu novih šatora koji su se pojavili pre oko godinu dana u Kamenki, ruskoj bazi manje od 70 km od Finske.

Profimedia

"Oni šire svoje brigade u divizije, što znači da će se broj trupa blizu naših granica značajno povećati – za hiljade", rekao je Emil Kastehelmi, analitičar u grupi "Blek berd", finskoj organizaciji koja analizira vojni razvoj na severu i u Ukrajini. Kastehelmi, koji je analizirao desetine nedavnih slika za Njujork tajms, rekao je da bi narednih nekoliko godina moglo doneti velike promene na finskoj granici, što zavisi od toga kako i kada će se završiti rat u Ukrajini. U Alakurtiju, koji je takođe blizu Finske, i Petrozavodsku, malo dalje, Rusi imaju nove zgrade u koje mogu da stanu najmanje desetine vozila.