Ozbiljne pripreme za rat; Rusi ovde probijaju NATO?

Putni pravci na ovom području su za od kritične važnosti kada je reč o bezbednosti i odbrani, izjavio je zamenik ministra odbrane Litvanije, Tomas Godliauskas, za Politico.

Suvalkski koridor je retko naseljena, šumovita oblast širine 100 kilometara, koja povezuje Poljsku i Litvaniju, a graniči se i sa Belorusijom, kao i sa ruskom esklavom Kaljinjingrad, podseća Politico.

Ova zona smatra se jednom od najranjivijih tačaka NATO, a predstavlja vitalni kopneni koridor koji povezuje baltičke zemlje sa ostatkom Alijanse.

Trenutno postoje dva glavna putna pravca koji prolaze ovim koridorom: jedan vodi od litvanskog grada Kaunas do Varšave i deo je vojnog koridora Via Baltika.

• Intervju potvrdio tajnu istragu špijuna? Rusi kreću "po svoje"
• Nemačka vojska ušla u drugu državu
• "Napašće nas, jesmo li zajedno ili ne?"

Drugi pravac je običan put između litvanske prestonice Viljnus i poljskog grada Augustov.

Litvanija će sada, u koordinaciji sa Poljskom, proširiti svoju mrežu vojne infrastrukture dalje od koridora Via Baltika, koji je glavna litvanska ruta za pojačanja iz zemalja NATO, time što će put izmedju Viljnusa i Augustova prilagoditi za dvojnu namenu, odnosno kako za civilne tako i za vojne potrebe, navodi Politiko.

Via Baltika i železnička linija Rejl Baltika, projekat izgradnje brze pruge od Baltika do Poljske, trenutno su primarni kanali za mobilnost vojske.

Prema rečima Godliauskasa, cilj je da se poboljša protok robe, olakša kretanje vojnih trupa i podrži potencijalna evakuacija civila u slučaju rata.

To je samo još jedna opcija više kako bi se osigurala bolja logistika u slučaju potrebe, kazao je on.

Projekat ojačavanja Suvalkski koridora mogao bi takođe da obuhvati nove pogranične mere bezbednosti duž granica sa Kaljinjingradom i Belorusijom, kao što su kontrolni punktovi na putevima i sistemi blokada u vidu cementnih barijera.

Projekat proširenja i ojačavanja koridora podrazumeva rekonstrukciju 113 kilometara puta i obnovu osam mostova.

Litvanski zvaničnici očekuju da bi čitav projekat trebalo da bude završen do 2028. godine, a takođe se nadaju da će obezbediti finansije EU za njegovu realizaciju.

Pojačavanje i razvoj putne infrastrukture u ovoj litvanskoj oblasti je deo šireg evropskog nastojanja da se ulaže u infrastrukturu sa dualnom namenom i u projekte namenjene civilnim i vojnim potrebama, navodi Politiko.

Slični projekti su planirani i u Španiji, Belgiji i Slovačkoj.

Komesar za odbranu EU, Andrijus Kubilius, kazao je da Unija treba da potroši najmanje 70 milijardi evra kako bi hitno adaptirala svoje železničke, putne, pomorske i vazdušne koridore.