Pretnja je upućena; "Rusiju čeka još jedna SVO. Biće veoma kratka"

Nekoliko sati kasnije, članak je uklonjen sa sajta agencije.

Tekst političkog komentatora Aleksandra Nosoviča objavljen je pod naslovom "Rusiju čeka još jedna 'SVO'. Biće veoma kratka", uz upotrebu ruske skraćenice za "specijalnu vojnu operaciju", termin koji Moskva zvanično koristi za opis invazije na Ukrajinu.

Povod za članak bio je predlog u Litvaniji da se ukine ustavna zabrana razmeštanja oružja za masovno uništenje na teritoriji te zemlje. Litvanski parlament je ove nedelje napravio korak ka usvajanju tog amandmana, iako on još uvek nije zvanično usvojen.

Samo rakete sa odgovarajućim bojevim glavama

U tekstu Nosovič tvrdi da bi svaki potencijalni vojni sukob u baltičkim zemljama bio mnogo kraći od rata u Ukrajini zbog njihovog geografskog položaja.

"Rusija ima izbor kako da vodi borbu. Nije čak ni pitanje da li bi ona bila duga ili brza. Jasno je da bi bila brza: vojni sukob na Baltiku, jednostavno zbog geografije, ne može biti isti kao onaj u Ukrajini", napisao je on.

Zatim je otišao korak dalje. Budući da, prema njegovim rečima, upravo protivnici Rusije prebacuju raspravu u domen nuklearnih pretnji, Moskva bi – kako je naveo – mogla u potpunosti da odustane od angažovanja kopnenih snaga.

"Samo rakete sa odgovarajućim bojevim glavama", zaključio je Nosovič. U tekstu je takođe nazvao Litvaniju "zemljom samoubica bez mozga" i napisao da bi ona mogla postati "sledeći poligon, nakon Ukrajine, za borbene letove ruskih raketnih snaga".

Tekst je nestao sa sajta RIA-e

Članak se u petak ujutru nalazio i na naslovnoj strani RIA Novosti, ali je uklonjen nakon što su o njemu izvestili i komentarisali ga drugi mediji. Ruski nezavisni medij "Dožd" navodi da je tekst postao nedostupan nakon reakcija u medijima. Američki novinar Kevin Rotrok, urednik ruskog nezavisnog portala "Meduza", saopštio je da je agencija RIA povukla taj tekst jer je bio u suprotnosti sa zvaničnom državnom politikom Rusije. 

Važno je naglasiti da je reč o autorskoj kolumni, a ne o zvaničnom saopštenju ruske vlade ili ruske vojske.

Nosovič je glavni urednik portala "RuBaltic.Ru" i član ruskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku. Sam Savet ga navodi kao stručnjaka za Istočnu Evropu i baltičke zemlje.

Litvanija još nije ukinula zabranu

Neposredan povod za tekst bio je postupak izmene člana 137. Ustava Litvanije, prema kojem se na teritoriji te zemlje ne smeju nalaziti ni oružje za masovno uništenje ni strane vojne baze.

Litvanski parlament je 22. septembra, nakon rasprave, podržao brisanje tog člana sa 99 glasova "za", 13 "protiv" i pet uzdržanih. Međutim, to ne znači da je zabrana već ukinuta.

Za izmenu Ustava biće potrebno još dva glasanja, između kojih mora proći najmanje tri meseca. Prvobitno je glasanje bilo najavljeno za 6. oktobar, a konačno je određen 12. januar. Za svako od njih potrebna je dvotrećinska većina svih poslanika, odnosno najmanje 94 od ukupno 141.

Litvanski zvaničnici ističu da izmena Ustava sama po sebi ne znači da postoji konkretan plan za razmeštanje nuklearnog oružja u zemlji. Cilj je, kako tvrde, uklanjanje ograničenja koje bi u budućnosti moglo da ograniči opcije Litvanije u okviru NATO sistema odvraćanja.

Kremlj je već pretio nuklearnim oružjem

Moskva je i ranije reagovala na planove Litvanije pretnjama.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je 11. septembra da bi se Litvanija, ukoliko bi na svojoj teritoriji razmestila nuklearno oružje usmereno ka Rusiji, našla "na nišanu" ruskog nuklearnog arsenala.

"Ako su na nekoj teritoriji ka nama usmerena nuklearna oružja, onda će se i teritorija te zemlje naći na nišanu našeg nuklearnog oružja", rekao je Peskov.

Litvanija, članica NATO-a koja se graniči sa ruskom Kalinjingradskom oblašću i ruskim saveznikom Belorusijom, poslednjih godina je značajno povećala izdvajanja za odbranu i ojačala vojnu saradnju sa saveznicima. Litvanske vlasti promenu ustavne odredbe obrazlažu pogoršanjem bezbednosne situacije nakon ruske invazije na Ukrajinu.