Pretnje iz Teherana; Ovo su dve moguće mete Irana na Zapadnom Balkanu

Albanija i tzv. Kosovo, prema pisanju medija u regionu i šire, već su bile mete sajber napada iz Irana, tako da se ne može potpuno isključiti mogućnost stvarnog napada, posebno nakon što je Iran ciljao i mete na Kipru i nakon što je NATO oborio iranske rakete iznad Turske.

Albanija i tzv. Kosovo su odmah nakon početka napada na Iran izrazile punu podršku SAD i Izraelu i osudile napade Irana na susedne zemlje.

Predsednica tzv. Kosova, Vjosa Osmani, u poruci podrške izrazila je nadu da će ovi napadi doneti slobodu iranskom narodu koji pati. 

Iran je, s druge strane, imao dobre odnose sa Srbijom, koja je, kao znak zahvalnosti Iranu što se protivio nezavisnosti tzv. Kosova, na jedno vreme ukinula vize za iranske građane. Nakon što su Iranci iskoristili bezvizna "turistička putovanja" u Srbiji za ulazak u EU, i nakon što je EU zapretila uvođenjem viza za građane Srbije, Beograd je ponovo uveo vize.

Dva kampa – dve mete

Osim činjenice da Iran ne priznaje tzv. Kosovo, a Albanija je prekinula diplomatske odnose sa Iranom, glavni razlozi zašto bi Priština i Tirana trebalo da strahuju jesu dva kampa koja se nalaze na teritoriji tih zemalja.

Na tzv. Kosovu se nalazi najveća američka vojna baza u regionu, kamp Bondstil, dok se u Albaniji nalazi kamp "Ašraf 3", u kojem se nalazi oko 3.000 pripadnika najaktivnije iranske opozicije, odnosno organizacije Mudžahedin-e-Halk (MEK).

Ova Organizacija narodnih mudžahedina Irana je deo Nacionalnog saveta otpora Irana (NCRI) i njihov smeštaj u Albaniji je priča za sebe, piše Jutarnji list.

Do 2012. godine, SAD su ovu organizaciju smatrale terorističkom organizacijom. Te godine je uklonjena sa spiska terorističkih organizacija. U to vreme, delovali su na teritoriji Iraka, odakle su pripremali napade na Iran. Tokom iransko-iračkog rata bili su na strani Sadama Huseina. Učestvovali su u revoluciji za svrgavanje Šaha Pahlavija, ali su se potom okrenuli protiv režima ajatolaha Homeinija.

Amerikanci su počeli da ih štite kada su navodno prvi put objavili da Iran planira da stvori atomsko oružje. Ali kako im je život u Iraku bio ugrožen i pretilo im se masakrom, na zahtev SAD i UN, Albanija ih je primila 2013. godine, predstavljajući to kao humanitarni čin i zadovoljavajući želje svog najvećeg saveznika – SAD. Smešteni su u poseban zatvoreni kamp u Manzi, blizu drugog po veličini grada, Drača.

Sporazum je bio da članovi MEK-a u Albaniji neće biti politički aktivni, ali Iran je optužio Albaniju da služi kao baza za borbu protiv Islamske Republike. Popularnost MEK-a u Iranu je upitna, neki ih čak smatraju "marksističko-islamističkom sektom", ali kroz istoriju je to bila dobro organizovana formacija.

Američka pomoć Albaniji tokom sajber napada

Iran je već nekoliko puta organizovao sajber napade na Albaniju. Najveći je bio u septembru 2022. godine, kada je Albanija dobila opsežnu tehničku pomoć od SAD i Izraela za suočavanje sa iranskim sajber napadima. Tada je NATO održao hitan sastanak svog stalnog saveta, osudio iranski sajber napad na kritičnu infrastrukturu u Albaniji i izrazio podršku Albaniji kao članici NATO-a.

Albanski mediji su u sredu, 10. marta, izvestili o novom hakerskom napadu iz Irana, ovog puta na albanski parlamentarni sistem. Hakeri su objavili imejlove nekih poslanika sa porukom: "Nećemo dozvoliti onima koji podržavaju teroriste MEK-a da mirno spavaju."

• Dron udario u luksuznu zgradu u Dubaiju FOTO/VIDEO

• "Nećemo popustiti sve dok ne zažalite"

• Iran gađa Jerusalim – raketa pala kod Zida plača VIDEO