"Ako Dejtonski sporazum treba da evoluira – onda mora da evoluira zakonito"

"Zato Republika Srpska poziva da se vratimo osnovama. Spremni smo da učestvujemo u strukturisanom dijalogu sa svim stranama. Ako sporazum treba da evoluira, onda mora da evoluira zakonito - putem amandmana i uz saglasnost svih strana", rekla je Cvijanovićeva u obraćanju na svečanoj večeri Parlamentarne skupštine NATO-a povodom obeležavanja 30. godišnjice potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Navodeći da je Dejtonski sporazum pre 30 godina okončao razorni rat i uspostavio ustavni okvir za BiH, koji je odražavao stvarnost društva te zemlje, ona je istakla da je mirovni sporazum dao pravo svakom od tri konstitutivna naroda i dva entiteta da sobom samostalno upravljaju u okviru jedne države.

Ocenila je da se danas dejtonska razvnoteža u BiH "polako urušava, ne putem demokratskog mandata, već delovanjem neizabranih međunarodnih aktera, koji Dejton ne doživljavaju kao obavezujući sporazum, već kao živi dokument koji treba rastezati, tumačiti i prepravljati, bez saglasnosti domaćih aktera".

"BiH je u proteklih trideset godina tretirana kao radikalni projekat izgradnje države. Taj eksperimentalni pristup vodio je zemlju iz jedne krize u drugu. Gotovo sve strane intervencije izvršene su bez pregovora, bez parlamentarne procedure i bez ustavnog legitimiteta", istakla je ona u svom govoru, objavljenom na sajtu Predsedništva BiH.

• "Non-pejper destabilizuje prilike u BiH"

 

Naglasila je da Dejtonski sporazum "nikada nije dao pravo nijednom neizabranom stranom birokrati sa titulom visokog predstavnika da nameće ili menja zakone u BiH, da suspenduje ustave entiteta ni da instrumentalizuje pravni sistem radi ućutkivanja i uklanjanja demokratski izabranih lidera, poput predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika ili da kažnjava političke stranke".

"Sve navedeno činio je (Visoki predstavnik u BiH) Kristijan Šmit, kao i mnogi njegovi prethodnici tokom protekle tri decenije", navela je Cvijanović.

Ocenila je da najviše zabrinjava zloupotreba pravosuđa, gde se "na legitimno političko neslaganje odgovara krivičnim prijavama, optužnicama i pretnjama hapšenjem".

Cvijanovićeva je dalje navela da je model izgradnje države, koji se promoviše u BiH već tri decenije, u suprotnosti sa politikom nove administracije američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).

Izrazila je uverenje da će Trampova administracija "pomoći da se spasi demokratiju u BiH, u kojoj njena budućnost neće biti pisana dekretima i stranim diktatom, već pravom i ustavom".

Dodala je da veruje i u strateško partnerstvo sa SAD, posebno kada je reč o investicijama u energetski sektor, kao i o eksploataciji kritičnih minerala, na osnovama ansparentnosti i ustavnosti.

"Na kraju, želim da naglasim - mir je bio moguć 1995. godine, jer su sve strane bile uvažene i saslušane. Mir 2025. godine zahteva isti pristup", zaključila je Cvijanovićeva, pozvavši da se na 30. godišnjicu Dejtona obnovi ono što taj mirovni sporazum znači - saglasnost, ustavnost i saradnju među jednakima.