Srbija sustiže Hrvatsku; U Zagrebu rastu dug i deficit; Zabrinuti zbog ubrzanog rasta srpske ekonomije

Hrvatski "Jutarnji list" u naslovu poručuje da je "EU ovaj put stvarno preterala kad je Srbija u pitanju", uz čuđenje zbog toga što su se evropske institucije i najuticajnije članice Unije angažovale kako bi se odblokirao proces pristupanja Srbije.

Ipak, iza tog negodovanja ostaje jedno jednostavno pitanje: zašto bi napredak Srbije bio problem?

Hrvatska ekonomija ušla je u period ozbiljnih problema, a dosadašnja slika o snažnom rastu životnog standarda počela je da se raspada pod pritiskom inflacije, rastućeg budžetskog deficita i novog povećanja javnog duga, priznaje zagrebački "Jutarnji list" u opširnoj analizi najnovijih podataka Evrostata.

U tekstu objavljenom pod naslovom "Evrostat je razotkrio stvarno stanje: Hrvatska ima problem", hrvatski list konstatuje da je period snažnog rasta realnih plata završen, dok istovremeno zabrinjavajuće rastu zaduženost države i manjak u javnim finansijama.

Dok hrvatski "Jutarnji list" upozorava da su laka vremena prošlost, podaci pokazuju da Srbija beleži znatno snažniji realni rast zarada i ima osetno manji udeo javnog duga u BDP-u, prenosi Politika.

Poseban problem predstavlja činjenica da plate hrvatskih građana nominalno rastu, ali da najveći deo tog povećanja pojede rast cena. Prosečna neto zarada u maju iznosila je 1.552 evra i bila je sedam odsto veća nego godinu dana ranije, ali je njen realni rast, kada se oduzme inflacija, iznosio svega 1,7 odsto.

Kako se navodi, dodatnu zabrinutost izazivaju podaci iz industrije. Industrijska proizvodnja u Hrvatskoj pala je u aprilu 2,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, a u maju još 1,1 odsto. Istovremeno je broj zaposlenih u industriji smanjen za čak 5,2 odsto.

Ovi podaci dobijaju posebnu težinu kada se uporede sa kretanjima u Srbiji.

Prosečna neto plata u Srbiji u prvom kvartalu 2026. iznosila je 118.736 dinara i bila je realno 8,8 odsto veća nego u istom periodu prethodne godine.

U martu je prosečna neto zarada dostigla 121.650 dinara, odnosno oko 1.036 evra, uz realni godišnji rast od 9,5 odsto. U Hrvatskoj je, nasuprot tome, realni rast majske plate usporio na svega 1,7 odsto.

Razlika u dinamici jasno pokazuje da se životni standard u Srbiji trenutno poboljšava znatno bržim tempom.

Upravo u tom svetlu dodatni značaj dobija i odnos Zagreba prema evropskom putu Srbije. Hrvatska je početkom jula bila među osam članica Evropske unije koje su se usprotivile otvaranju preostalih poglavlja u Klasteru tri, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast srpske ekonomije.

Ekonomski pokazatelji sami po sebi ne mogu dokazati političke motive hrvatske vlade, ali je sve teže zanemariti činjenicu da bi dalji ubrzani razvoj Srbije i njeno približavanje Evropskoj uniji učinili poređenje dve susedne zemlje znatno neprijatnijim za Zagreb. 

Printscreen

Opširnije pročitajte OVDE.