Otvoren novi front – postaju ključna meta? Posledice mogu biti ogromne

Sirene za vazdušnu opasnost ponovo su se oglasile u delovima Jordana u utorak rano ujutro nakon što su iranske rakete bile usmerene ka toj zemlji.

"Sistem protivvazdušne odbrane tokom noći presreo je i oborio tri rakete lansirane s teritorije Irana koje su ušle u jordanski vazdušni prostor i bile usmerene ka teritoriji kraljevine", saopštila je jordanska vojska.

Nije bilo povređenih, ali najnoviji napadi usledili su nakon niza incidenata koji su poslednjih dana dodatno povećali pritisak na jednog od najbližih arapskih saveznika Sjedinjenih Američkih Država. Prošle sedmice u iranskom raketnom napadu na američku bazu u Jordanu poginula su dva američka vojnika, dok je oko 30 pripadnika američke vojske ranjeno.

Jordan je takođe meta Irana

Jordan je jedna od osam arapskih država u kojima se nalaze stalni američki vojni objekti. Neke od ostalih zemalja domaćina, posebno države Persijskog zaliva, bile su meta iranskih napada otkako su SAD i Izrael krajem februara pokrenuli zajedničke napade na Iran.

Iran je ubrzo nakon toga lansirao rakete prema Jordanu, ali je potom usledio period bez direktnih napada na kraljevinu. Jordan je u međuvremenu pomagao u presretanju iranskih projektila namenjenih Izraelu, tvrdeći da time štiti sopstveni vazdušni prostor.

"Iran zadržava pravo da uzvrati svakoj državi u regionu koja na svojoj teritoriji ima američke vojne baze ili vojne kapacitete, a Jordan je jedna od njih", rekao je za DW Ervin van Vin, viši istraživač Instituta Klingendal u Hagu.

"Međutim, mogućnosti jordanskog kralja Abdulaha II veoma su ograničene jer Jordan u velikoj meri zavisi od SAD, i vojno i ekonomski."

Jordan je u nedelju, u prvom ozbiljnijem diplomatskom zaoštravanju, pozvao iranskog ambasadora u Amanu i zatražio hitan prekid onoga što je Ministarstvo spoljnih poslova opisalo kao "neopravdane i otvorene iranske napade".

Jordan između politike i ekonomije

Sjedinjene Američke Države najveći su pojedinačni strani partner Jordana. Na osnovu sedmogodišnjeg Memoranduma o razumevanju, potpisanog 2022. godine, Vašington se obavezao da će Jordanu svake godine pružati 1,45 milijardi dolara ekonomske i vojne pomoći. Američki Kongres je 2025. taj iznos povećao na 1,65 milijardi dolara, što je tri puta više nego 2010. godine.

Osim toga, Sporazum o odbrambenoj saradnji, potpisan u januaru 2021, američkim snagama omogućava formalni pristup jordanskim vojnim objektima. Prema nedavnom izveštaju, u Jordanu je trenutno raspoređeno oko 4.000 američkih vojnika, što je više nego prethodnih godina.

Ipak, jordanski ministar spoljnih poslova Ajman Safadi u martu je tvrdio da u zemlji nema stranih vojnih baza. Keli Petilo, menadžerka programa za Bliski istok i Severnu Afriku pri Evropskom savetu za spoljne odnose, smatra da je jedan od razloga umanjivanja značaja američkog vojnog prisustva snažno protivljenje dela javnosti Sjedinjenim Državama.

"Uprkos naporima Jordana da ostane neutralan u ovom ratu, postojeći savezi, poput onog sa SAD, ne utiču samo na ionako krhku bezbednost zemlje, već izazivaju i nezadovoljstvo građana", rekla je ona za DW.

Safadi procenjuje da Jordan, poput svojih saveznika iz Persijskog zaliva, počinje da preispituje da li savez sa SAD doprinosi stabilnosti zemlje ili je, zapravo, izvor dodatne nestabilnosti.

Istraživanje organizacije Arab Barometer iz 2026. pokazalo je da samo 12 odsto Jordanaca ima pozitivan stav o spoljnoj politici američkog predsednika Donalda Trampa.

EPA/ANDRE PAIN

Odnosi Jordana i Izraela

"Drugi rizik za Aman jeste to što bi iranski napadi mogli da stvore utisak da je Jordan na istoj strani kao Izrael", upozorava Keli Petilo.

"Takav utisak mogao bi dodatno da poveća nezadovoljstvo javnosti i podstakne nove proteste, kakvi su već viđeni tokom rata u Gazi, kada su demonstranti tražili raskid mirovnog sporazuma između Jordana i Izraela iz 1994. godine."

Odnosi Izraela i Jordana poslednjih godina sve su napetiji. U novembru 2023. dve zemlje povukle su ambasadore nakon što je Jordan osudio izraelske vojne akcije u prvim danima rata u Gazi, koji je počeo posle napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. Hamas se u SAD, Evropskoj uniji i još nekim državama smatra terorističkom organizacijom.

Jordan je među najglasnijim zagovornicima rešenja po modelu dve države, koje podrazumeva stvaranje nezavisne palestinske države uz Izrael.

Palestinsko pitanje posebno je važno za Jordan, jer više od polovine stanovništva, uključujući i kraljicu Raniju, ima palestinsko poreklo. Prema podacima Agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA), u Jordanu živi oko 2,4 miliona palestinskih izbeglica.

EPA-EFE/FAROOQ KHAN

Ipak, Jordan uporno odbija mogućnost novog priliva Palestinaca na svoju teritoriju, posebno zbog visokih troškova njihovog zbrinjavanja i neizvesnosti njihovog eventualnog povratka.

"Jordan se već suočava s velikim smanjenjem sredstava USAID-a, kao i sa povlačenjem američke podrške UNRWA", kaže Petilo. Sve to se, kako podseća, događa u trenutku kada se zemlja i dalje bori s visokim javnim dugom i nezaposlenošću.

Između čekića i nakovnja

Nezadovoljstvo građana dodatno je pojačano širenjem izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, za koje Ujedinjene nacije i organizacije za zaštitu ljudskih prava tvrde da se ubrzano šire od 2023. godine. Istovremeno je poraslo i nasilje izraelskih doseljenika nad Palestincima, što dodatno pogoršava život na Zapadnoj obali.

Prema podacima organizacije Save the Children, u prvih šest meseci 2026. godine više od hiljadu palestinske dece raseljeno je zbog porasta nasilja doseljenika na Zapadnoj obali. To predstavlja polovinu ukupnog broja dece koja su bila primorana da napuste svoje domove zbog nasilja doseljenika tokom prethodne tri godine.

"Kako je sadašnja izraelska vlada navela još u svom koalicionom sporazumu iz 2022. godine, njen krajnji cilj jeste pripajanje Zapadne obale", kaže Ervin van Vin.

"Jordan se u svakom pogledu nalazi između čekića i nakovnja. Ima veoma malo prostora za manevrisanje, kako prema Izraelu, tako i prema Iranu i Vašingtonu", zaključuje on.

Zapadna obala, teritorija površine oko 5.655 kvadratnih kilometara između Izraela i Jordana, nalazi se pod izraelskom kontrolom od Šestodnevnog rata 1967. godine. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija smatra da "izraelska naselja na palestinskim teritorijama okupiranim od 1967. godine, uključujući Istočni Jerusalim, nemaju pravno uporište".