Gordana Čomić za "Kompas": "Kad Srbija kaže: 'Fuj demokratija!'"

Kolumnu političarke i fizičarke Gordane Čomić za "Kompas" prenosimo u celosti:

"Valja raspakovati razne mitove koji, dobrovoljno usvojeni, vladaju narativom stanovništva Srbije, jer mi i nismo 'društvo', ono je strukturisano, društvo zna ko šta radi i za šta je ko sposoban od poslova, društvo razume odgovornost, važnost kritičkog mišljenja i dijaloga, mi društvo kao takvo gradimo uprkos lako prihvaćenim mitovima koje koristimo UMESTO pravila organizovanog društva. Zato smo – stanovništvo i time, u stvari, dokazujemo da ne razumemo sopstvenu prirodu niti razloge kojima odbijamo demokratiju, kao sistem na kojem počiva organizovano društvo.

Šta su mitovi, predrasude, poštapalice, lupetanja koja koristimo jer IPAK nećemo da kažemo 'fuj demokratija!', mada sve i jedan citat znači – upravo to: 'Daj mit, daj deluziju, daj nepoznatu silu koja se pojavljuje i rešava sve, daj bilo kakav izgovor da nam i ne treba ta demokratija.'

Kako to izgleda u poznatim rečenicama:

Srbija pobeđuje u ratovima, gubi u miru – naročito popularno u plesnjivim krugovima nikad proverenih 'apostola intelektualizma', čime, u stvari, kažu 'nećemo da radimo, samo da se bijemo!', jer su nam pobede jedino u tuči, u miru odbijamo da učimo KAKO da se snalazimo… Fuj demokratija u kojoj bismo morali imati dijalog o tome koje smo ratove izgubili, u kojima smo pobedili i odmah bijemo one koji se usuđuju da takvo pitanje postave.

Dijalog je srž i osnovni alat demokratije, a ko god bi da bilo kakav dijalog zametne – ima biti zastrašen, ućutkan, eliminisan, prokažen, uklonjen zajedno sa tom idejom na bilo koji način

Rusija je ljubav i prijatelj i srcad naša su oni – popularno u raznim krugovima, a u stvari znači 'vidiš kako su oni super, ne treba im ta demokratija, šta im fali?!' Osim što imaju SVE što im fali, niko ne podnosi pitanje 'pa kad je to sa Rusijom sve pod ljubav, kamo dokazi i što ne idemo u Rusiju da radimo i pare zaradimo nego u Frankfurt, hm?' I odma' ima da se bije taj što takvo nešto pita, kako sme?! Pa zato što ti sa pitanjima lako raspakuju deluzije o mitovima o Rusiji koji ne služe ama baš ničemu drugom nego da se izreknu umesto 'fuj demokratija!'

Biti Srbin/Srpkinja je nebeski ponos i na to se stalno moraju opominjati razni, jer su mnogi skloni da smatraju i kažu 'slučajnost rođenja u nekoj etničkoj i verskoj kulturi sama po sebi je samo kontekst identiteta u SVAKOJ kulturi' i jer se može biti ponosan na nešto što si uradio, a negovati ponos na tu slučajnost je lenjost duha, ona ista kojom se umesto narativa o ponosu na poreklo u stvari kaže 'fuj demokratija! Ona nam oduzima naš urođeni ponos na sopstveno savršenstvo!' I ima da se bije onaj ko pita 'a što? pa nije 'srpstvo' negacija demokratije, osim ako je mitska stvar, pa nema sposobnosti da proveri svoje savršenstvo'.

Zato smo – stanovništvo i time, u stvari, dokazujemo da ne razumemo sopstvenu prirodu niti razloge kojima odbijamo demokratiju, kao sistem na kojem počiva organizovano društvo

Razni nas mrze, svuda su neprijatelji, mi smo žrtve raznih zavera – jako rašireno reći umesto 'fuj demokratija!', a milo ušima raznih vrsta, jer tako dokazujemo da je demokratija samo jedan od alata kojim nas mrze i s njom su se urotili da nam je nanesu, al' – ne damo mi to, raskrinkaćemo sve te zlotvore.

Mi imamo slavnu tradiciju demokratije, demokratske kulture kao način da se bez provere tvrdi 'eto, probali smo tu demokratiju i bez veze je, ne treba nam…', jer dokaza ove tvrdnje – nigde, ali zato ko bi se usudio da priupita bilo šta o tome ima odmah da ga se ućutka sa 'carevinama, zlatnim viljuškama, zakonicima, ukidanjem ropstva…', podugačkim spiskom i mitova i činjenica koje nisu ničemu dokaz, osim što služe kao alat za ućutkivanje.

Kako je ovaj deo spiska rečenica koje se koriste umesto da se kaže 'fuj demokratija!' dokaz da upravo TO znače?

Mi imamo slavnu tradiciju demokratije, demokratske kulture kao način da se bez provere tvrdi 'eto, probali smo tu demokratiju i bez veze je, ne treba nam…'

Tako što SVAKU navedenu rečenicu prati volja da se oni koji pitaju, oni koji tu nešto sumnjaju – odmah ućutkaju i to je vrlo lako proverljiva činjenica – dijalog je srž i osnovni alat demokratije, a ko god bi da bilo kakav dijalog zametne – ima biti zastrašen, ućutkan, eliminisan, prokažen, uklonjen zajedno sa tom idejom na bilo koji način.

Zašto?

Demokratija je teška, ne podnosi mitove i deluzije, ima alate da meri kolko ko zna i briše lenjost duha kao vrlinu, traži znanje, učenje i – DIJALOG, zato je Srbiji – fuj! Ma ne mogu bez nje, nikako. Zato demokratija pobeđuje sve."