Bruka i sramota; Prave žurke, a "ne znaju" za stradalu studentkinju sa Filozofskog fakulteta

Ti koji su najglasniji i govore o "empatiji", piše 24sedam, drže pomene uginulim životinjama, a ne znaju ko je studentkinja koja je tragično stradala na Filozofskom fakultetu.

O tome svedoči i to da je blokaderka priznala da ne zna ko je pomenuta studentkinja. 

Na pitanje novinarke da li zna ko je stradala studentkinja sa Filozofskog fakulteta, blokaderka je odgovorila: "Ne."

Novinarka je zatim rekla:

"To je vaša koleginica koja je poginula prilikom pada sa fakulteta. Da li su vaši 'zborovi' i kolege održali pomen za nju, ili održavate pomene na žurkama, uz okretanje praseta na Autokomandi, na skupovima, uz muziku i slavlje rođendana na mostu? Da li na taj način, kako se narodski kaže, solite ranu njihovim porodicama?"

Blokaderka je uzvratila pitanjem: "A jeste li vi ispratili sve te skupove, pa znate kako izgledaju?"

Novinarka je odgovorila: "Naravno."

Na kraju, ova "studentkinja" je ponovila da ne zna ko je preminula studentkinja sa Filozofskog fakulteta.

Dakle, održavaju pomene za uginule životinje, a nemaju pojma ništa o devojci koja je stradala na Filozofskom, piše 24sedam.

Šta se desilo na Filozofskom

Smrt mlade studentkinje, koja je stradala padom sa petog sprata Filozofskog fakulteta u Beogradu, nije samo tragedija jedne porodice – to je brutalno ogledalo Univerziteta koji je odavno izgubio kontrolu nad sopstvenim institucijama.

Ono što su na uviđaju zatekli pripadnici Uprave kriminalističke policije (UKP) ne liči na obrazovnu ustanovu, navodi 24sedam, već na improvizovani kamp bez reda, pravila i odgovornosti. Učionice pretvorene u spavaonice. Učionice zatrpane dušecima. Megafoni, parole, baterije, razbacana oprema. Tragovi pirotehnike. Sprejevi. Boce. Nered koji ne nastaje slučajno – već sistematskim ignorisanjem svega što fakultet treba da bude.

I onda – otvoren prozor na petom spratu. Ispod njega kutija sa pirotehničkim sredstvima. Tragovi gašenja požara. Sve ono što nema šta da traži u prostoru u kojem se školuju mladi ljudi.

Ovo nikako ne može biti nije pitanje incidenta. Ovo je pitanje apsolutne odgovornosti.

Najteže pitanje ostaje da visi u vazduhu – ono koje niko ne želi da izgovori naglas, ali ga svi misle: Da li je ova smrt mogla biti sprečena.