Mediji: Merc je bio u Kini, ko je sledeći?

Ovaj Mercov odlazak u Kinu, kako navode mediji, može se reći da je bio prilično nevoljan i iznuđen.

Naime, posle početka rata u Ukrajini, Nemačka je, kao i ostale zemlje EU i zapadne Evrope, prekinula dotok jeftinog ruskog gasa i nafte uvođenjem sankcija Rusiji. Takođe, izgubila je i veliko rusko tržište zbog istih sankcija.

Nemačka je bila primorana da po neuporedivo višim cenama kupuje američki tečni gas koji je stizao brodovima, a često i rusku naftu od preprodavaca. Ovu krizu sa energentima prva je osetila hemijska industrija, a potom i ostale grane privrede. Nemačku su preplavile izbeglice iz Ukrajine, koje su se pridružile milionima izbeglica sa Bliskog istoka. Milijarde evra Nemačka izdvaja za vojnu i sveukupnu pomoć Ukrajini.

Tradicionalni privredni partner, SAD, uvodi velike carine na robu iz EU, pa i iz Nemačke, što posebno pogađa automobilsku industriju. Američki predsednik Donald Tramp nedeljno menja carinske stope, pa ih je gotovo nemoguće ispratiti.

Sve ovo, ukratko navedeno, primoralo je vlast u Nemačkoj da drastično smanjuje socijalna davanja. Stotine hiljada ljudi ostaju bez posla, a na dnevnom nivou više se ne mogu ni prebrojati stečajevi, pogotovo malih preduzeća sa dugogodišnjom tradicijom.

Nažalost, sve ovo se neminovno negativno odražava i na mnoga preduzeća u Srbiji koja su kooperanti nemačkih kompanija, budući da je Nemačka naš najveći spoljnotrgovinski partner.

Nemačka, kao i ostale zemlje Zapadne Evrope, uprkos svemu ovome, gubi trku u ekonomskom smislu sa Kinom i preplavljena je kineskom robom, sada već na veoma visokom tehnološkom nivou. Tokom prošle godine nemački trgovinski deficit sa Kinom dostigao je neverovatnih 89 milijardi evra.

U narativima briselskih birokrata i zapadnoevropskih lidera, predsednici Rusije Vladimir Putin i Kine Si Đi Ping često se pominju kao autoritarne ličnosti, pa čak i diktatori, uz tvrdnje da u tim zemljama ne postoji vladavina prava. U ratu u Ukrajini najverniji saveznik Rusije je Kina, koja se, ipak, stalno zalaže za mirno rešenje sukoba.

Od zemalja Zapadne Evrope, po pitanju pomoći Ukrajini, najratoborniji su Francuzi, Britanci i, naravno, Nemci. Njihovi lideri su se čak zalagali i za slanje svoje vojske u Ukrajinu.

A kada je dogorelo do nokata, šta su uradili?

Predsednik Francuske, Makron, još jesenas je posetio Kinu, sigurno ne da bi se divio Velikom kineskom zidu, već da bi tražio slamku spasa za svoju ekonomiju.

Isto je u januaru ove godine učinio i britanski premijer Starmer, a sada i predsednik nemačke vlade Merc. Zlonamernici bi rekli da su otišli na poklonjenje „kineskom caru“ ne bi li dobili po neku mrvicu sa globalnog stola svetske privrede.

Po povratku iz Kine, Merc je slavodobitno mahao ugovorom kojim Kina kupuje 120 aviona. Ostalo što nije bilo povoljno za Nemačku, kako pišu mediji, verovatno je ostalo u senci.

Takođe, mediji ističu da se Merc pohvalio potpisivanjem međudržavnih sporazuma, ali postavlja se pitanje – kojih? O klimatskim promenama, saradnji stonoteniskih saveza, saradnji fudbalskih saveza?

Sve ovo, kako navode pojedini mediji u Srbiji, možda ne bi trebalo previše da zanima Srbiju, da nije permanentne harange iz pojedinih zapadnih zemalja EU na našu zemlju zbog saradnje sa Kinom.

Srbija je pod stalnim kritikama zbog uticaja „meke moći“ Kine, koji se ogleda u desetinama kineskih građevinskih firmi koje učestvuju u izgradnji najvećih infrastrukturnih projekata u zemlji. Kritikuju se i Železara Smederevo, kojom upravljaju Kinezi, rudnik bakra u Boru, kao i desetine kineskih kompanija koje posluju u Srbiji. Zamera se i to što Srbija od Kine nabavlja najnaprednije odbrambene sisteme.

A najviše, kako se navodi, smeta čelično prijateljstvo Srbije i Kine, koje su lično izgradili predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Narodne Republike Kine Si Đi Ping.

Kada je letos predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao velikoj vojnoj paradi u Pekingu, na skupu kojem su prisustvovali državnici iz zemalja koje čine gotovo tri četvrtine čovečanstva, cela Zapadna Evropa, a posebno EU, digla se na noge kritikujući ga.