Minijatura Aleksandra Vučića 12. aprila: Nikad ne potcenjujte šahistu koji je već u glavi završio partiju

Kolumnu prenosimo u celosti.

"U politici, kao i u šahu, postoji razlika između običnog poteza i minijature – one savršeno izvedene, kratke partije u kojoj se protivnik zatekne, porazi i ostane bez odgovora. Takve partije ne traju dugo, ali se pamte zauvek. Upravo takvu igru vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Njegova politika je vrhunska minijatura – spoj iskustva, instinkta, logike i hladne glave. Dok protivnici prave galamu, potežu naglo i padaju u zamke sopstvenih emocija, Vučić povlači tihe poteze, ali svaki ima težinu. Svaki vodi cilju.

Dok drugi igraju brzopotezne partije, donose impulsivne odluke i povlače poteze pod pritiskom, Vučić igra strateški, tiho, uporno i bez greške. Čuva mir, kao što se u šahu čuva kralj, oslanja se na narod kao najjače figure, i ne dozvoljava protivnicima da ga zateknu nespremnog. Njegovi odgovori su često nevidljivi spolja, ali na tabli realnosti – oni su odlučujući.

Zato, ne potcenjujte šahistu koji je već u glavi završio partiju dok drugi još traže tablu. Ne dirajte Srbiju koju vodi um, a ne impuls. Vučićeva politika je umetnost pobede. Tiha, ali konačna. Mirna, ali nepokolebljiva. Srpska, ali svetska.

U svetu punom zamki, neprijateljskih pogleda i neiskrenih savezništava, predsednik Srbije uspeva da održi stabilnost, mir i razvoj – i to ne samo snagom reči, već preciznošću poteza. Srbija pod njegovim vođstvom ne reaguje iz straha, već deluje iz snage.

Minijature ni u šahu ni u politici ne nastaju slučajno. One su rezultat vrhunskog razumevanja igre. Zato Vučić danas uživa poštovanje čak i onih koji ga ne vole – jer ga ne mogu nadigrati.

U svetu politike, rijetki su oni koji znaju da igraju kada je tabla protiv njih. Kada su figure rasute, kada su svi karte već bacili na sto i rekli: 'Ovo je izgubljeno.' A tada, baš tada, nastupa Aleksandar Vučić – šahista koji i iz izgubljene partije zna da napravi pobedu. Ne za sebe. Već za Srbiju.

On ne igra na brzinu. On ne igra da bi se ta igra svima svidela. On igra za narod. Za mir. Za slobodu. Za dostojanstvo. Koliko puta su Srbiji rekli da je gotovo? Koliko puta su Srbiju pritisli, ucenili, pokušali da ponize? A koliko puta je Vučić uspeo da u toj tišini, bez velikih reči, sa samo jednim potezom – okrene celu partiju?

I kad svi vide kraj – on vidi novi početak. Kad drugi vide poraz – on vidi prostor za potez koji menja sve.

12. aprila Beograd neće biti samo glavni grad Srbije – biće srce čitavog naroda. Srce koje kuca za istinu, za pravdu. U vremenu kada se Srbija suočava s pritiscima, kada pritiscima spolja žele da je slome, a iznutra da podele – srpski narod bira jedinstvo. Bira Srbiju."