Brnabić: Dogovor o nacrtu izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju istorijski iskorak

Ona je istakla da je važno što su se svi državni univerziteti izjasnili da će usvajanjem tog zakona biti ispunjen četvrti studentski zahtev koji se odnosi na finansijska davanja fakultetima.

Brnabić je za TV Hepi rekla da je Univerzitet u Beogradu formirao tim koji će biti na sednici u prvom redovnom zasedanju Narodne skupštine 4. marta, na kojoj će nacrt zakona biti na dnevnom redu.

Navela je da je četvrti zahtev studenata u blokadi jedini zahtev koji je država mogla da ispuni u pravom smislu reči, a da se prva tri zahteva tiču pravosuđa koje je nezavisno i da je reč o procesima koji traju.

Brnabić je rekla da se četvrti zahtev odnosi na povećanje davanja iz budžeta za fakultete za 20 odsto i smanjivanje školarina za 50 odsto, ali da je vlada ponudila mnogo više i da će ukupna izdvajanja za fakultete biti značajno veća od traženih 12 milijardi dinara i da će iznositi 18 milijardi dinara.

• Brnabić: Ako opozicija bude blokirala sednicu – znači da ne žele ispunjenje zahteva studenata
• Skandal nad skandalima; Studenti u blokadi priznali koji je cilj: "Udar na ekonomiju države" FOTO
• Brnabić: Studentima se trošak školarine umanjuje za pedeset posto; Ispunjen četvrti zahtev studenata u blokadi

Dodala je da je država preuzela na sebe da smanji školarine za 50 odsto, kao i da će plate profesora na univerzitetima bito povećane za 16 odsto od 1. marta.

''Školarine na fakultetima ostaju iste, ali su fakulteti tražili da država direktno studentima refundira 50 odsto. Dakle, studenti plate školarinu koliko su plaćali i do sada, a fakultet Ministarstvu prosvete pošalje informaciju ko je platio školarinu i koliko i iz budžeta se direktno refundira 50 odsto studentima'', pojasnila je Brnabić.

Ona je uputila molbu fakultetima i studentima u blokadi da se vrate nastavi i ispitima i da se, kako je rekla, zaštite interesi 230.000 porodica u Srbiji koje imaju studente, navodeći da se bliži mart i da je pitanje šta se može nadoknaditi ako blokade uskoro ne prestanu.

• Kome odgovara da mu dete umesto škole vaspitava ulica?
• Podneto još desetine ustavnih žalbi zbog obustave rada osnovnih i srednjih škola
• Pojavio se i 4. model nadoknade časova, najmanje popularan: Ovo su detalji koji škole pripremaju

Brnabić je upitala šta će biti sa studentima ako izgube godinu i ne ostanu na budžetu, a čije porodice ne mogu da plaćaju njihovo školovanje niti mogu da im iznajme stan ukoliko nisu u studentskim domovima.

''Šta da radimo sa studentima koji su završna godina studija koji su, recimo, dobili ponude od stranih univerziteta za postdiplomske studije'', dodala je Brnabić.

Naglasila je da je sve veći broj ustavnih žalbi koje podnose studenti i roditelji osnovaca i srednješkolaca zbog uskraćivanja Ustavom zagarantovanog prava na obrazovanje i da je sve veći broj onih koji zovu kontakt centar Narodne skupštine i pitaju kako mogu da dobiju besplatnu pravnu pomoć kako bi zaštitili ustavom zagarantovana prava.

''Ne prejudiciram šta će reći Ustavni sud. Samo je moje pitanje, a vidim da je velika nervoza zbog tih ustavnih žalbi, kako će Ustavni sud da kaže da nije povredjeno Ustavom zagarantovano pravo na obrazovanje, posebno osnovno obrazovanje koje je obavezno'', navela je Brnabić.

U obustavi manje od tri odsto škola

Brnabić je izjavila i da je u potpunoj obustavi manje od tri odsto osnovnih škola u Srbiji i navela da plata za februar zaposlenima u prosveti neće biti svima jednako isplaćena i da će je dobiti oni koji su radili.

Brnabićeva je rekla da u Srbiji ima 1.254 osnovnih škola i 1.767 srednjih škola, kao i da ogroman procenat prosvetnih radnika školama radi svaki dan i trudi se.

Istakla je da su oni, kako je rekla, heroji ovog vremena.

''Kako da se onda onima koji nisu radili isplati puna plata kao onima koji su radili puno ili delimično radno vreme odnosno držali časove od 30 minuta. Pritom je postignut dogovor sa svim reprezentativnim sindikatima koji su pozvali da se radi'', rekla je Brnabićeva za TV Hepi.

Ona je navela da se obustavom nastave krši zakon, ali da postoje saveti roditelja koji su napadali advokate koji pišu ustavne žalbe za roditelje koji smatraju da je njihovom detetu povredjeno Ustavom zagarantovano pravo na obrazovanje, kao i da napadaju nastavnike koji žele da drže nastavu i optužuju ih da nisu solidarni.

''Velika je sreća što je to dramatična manjina. Važno je da mi o tome pričamo, pošto je to toliko nenormalno, pa da gledamo to kao neki pojavni oblik koji treba nekako da osvestimo i da vidimo kako smo mi uopšte do toga došli'', rekla je Brnabićeva.

Na pitanje o ideji koja se pojavila u delu javnosti da nastavnici i profesori koji su radili i koji će dobitu punu platu, treba da se odreknu dela svoje zarade za nastavnike i profesore koji nisu radili, Brnabićeva je rekla da to ne razume i da bi, da je ona u blokadi, vratila platu i istakla da je to stvar principa.

''Ja da ne radim i da kažem da sam u blokadi, da se borim za to i to, ja bih tu platu vratila sve da mi je neko isplati. Zato što je meni to stvar principa, ja sam revolucionar, ja sam u blokadi, ja ne radim. Ne treba mi ta plata od vas'', rekla je ona.

Dodala je da su svi koji su bili u blokadi i u školama i na fakultetima i koji nisu radili, za januar primili uvećanu platu za 11 odsto i da je niko nije vratio.

Brnabićeva je kazala i da je sve veći broj roditelja koji svoju decu prebacuju iz osnovnih škola, koje ne rade, prebacuju u škole koje rade i navela da je u Zrenjaninu čitavo jedno odeljenje iz škole koja ne radi prebačeno u školu koja radi.