Deca prosjaci – osim sažaljenja, da li možemo još nešto?

Za jedne "porodični biznis", za druge eksploatacija, za decu koja žive na ulici i od ulice - prosjačenje je, nažalost, svakodnevica.Iako nema tačne evidencija o broju dece koja prose, nadležne institucije i razne organizacije rade na tome da se zaštita takve dece poboljša.&quot;Daj dinar&quot; uglavnom je jedino što će ranjivo, siromašno i iz društva isključeno dete zatražiti od prolaznika na ulici. Iako ih ima svuda gde ima i gužve, ovu decu uglavnom svi zaobilaze, mnoga nisu ni upisana u knjige rođenih, a često su i pravno potpuno nevidljiva. &ldquo;U većini slučajeva deca prose kako bi opstala, prose kako bi pomogli kućni budžet jer prosto ne postoji nijedan drugi vid zarade roditelja iako i oni isto tako rade na ulici, sakupljaju sekundarne sirovine&rdquo;, kaže Marko Tošić, izvršni direktor Centra za integraciju mladih. U dva beogradska Svratišta čak 260 mališana dolazi da se odmori, ugreje, pojede topli obrok, okupa se, dobiju čistu odeću i najčešće opet vrati na ulicu. &ldquo;Moramo prvo da znamo o kom broju dece se radi. Koji broj dece je uključen u život i rad u na ulici u Beogradu. Zatim moramo da ostvarimo odnos poverenja između dece i sistema kako bi deca želela da razgovaraju, bila otvorena i uključila se u proces, razbijali predrasude kako kod populacije sa kojom mi radimo ali i sa većinskom populacijom. Diskriminacija je ogroman problem. Deca koja su uključena u obrazovni sistem se susreću svakodnevno sa problemom da većinska populacija ne želi sa njima da ide u odeljenje, škola onda ima problem da uključi tu decu i zapravo trpe deca koja su najugroženija&rdquo;, dodaje Tošić. Pored zbrinjavanja, u dužnost centara za socijalni rad spada i utvrđivanje da li su deca zloupotrebljena. U niškom centru napominju da je rad sa roditeljima neophodan. &ldquo;Postoji jedan problem koji smo mi utvrdili u praksi, a to je da se ova deca veoma lagodno i slobodno osećaju i prihvataju ovakav način organizacije života, da kada zbrinemo ovu decu. Zbrinjavali smo ih u hraniteljske porodice da oni ne prihvataju određena prvaila ponašanja koja im se nameću, koja nudi porodica ili neki drugi sistem i da vrlo često uz podršku roditelja, bez obzira što neki budu lišeni roditeljskog prava, ali ih podstiču oni napuštaju sistem i ponovo se vraćaju ulici&rdquo;, navodi Javorka Ranđelović, pomoćnica direktora Centra za socijalni rad Niš. Policija do sada nije imala slučaj da kriminalne grupe teraju decu da prose. Policajka Marija Atanasković svakodnevno je na terenu i zato joj je lice zaštićeno. &ldquo;U samom razgovoru sa decom niko od njih nikada ne priznaje da ga roditelj ili bilo koji srodnik na to prisivljava. Oni prosto shvataju da oni time doprinose. Svakako postoji neki strah od policije, ali konkretno pošto mi radimo u civilu imamo i takav pristup prema njima da pokušavamo da im objasnimo da oni nisu ni u kakvom problemu i da oni nisu ni prekršajno ni na bilo koji način odgovorni već su odgovorni njihovi roditelji&rdquo;, ističe Atanaskovićeva. Kao moguće rešenje iščekuje se protokol na kom rade Grad Beograd, policija i organizacija Sejv d čildren. Protokol koji bi trebalo da bude usaglašen do jeseni tačno će definisati šta svaka institucija mora da preduzme i kako koordinisano da deluje kako bi deca koja žive i rade na ulici bila adekvatno zaštićena.