Zabrana: EU najavljuje "obračun" s velikim tekstilnim brendovima

"Trenutno se u okviru novih pravila o ekodizajnu pregovara zabrana uništavanja neprodate robe. Brendovi koji se povezuju s takvom praksom su H&M i Zara i Amazon, radi porasta onlajn trgovine, ali i luksuzni brendovi poput Barberija, kako bi zadržali visoke cene proizvoda", kaže hrvatska evroparlamentarka Biljana Borzan.

"Prema nekim procenama samo u Nemačkoj se godišnje uništi neprodate robe u vrednosti sedam milijardi evra”, dodala je ona, prenosi Poslovni dnevnik.

Danas je Evropski parlament izglasao Izveštaj o strategiji EU za održive i kružne tekstilne proizvode. Na Izveštaju je iz perspektive Odbora za zaštitu potrošača radila i Borzanova.

"Proizvodnja odeće se od 2000. do 2015. godine udvostručila, a trajnost proizvoda se smanjila za trećinu. To je, između ostalog, dovelo do toga da se godišnje odbaci neverovatnih 11 kilograma odeće po osobi, a odevni predmeti se nose u proseku svega 7-8 puta. Takva situacija je neodrživa i EU pokreće niz inicijativa kako bi se smanjila potrošnja. Između ostalog, Izveštaj poziva na uvođenje digitalnog pasoša preko kojeg ćemo lako saznati relevantne podatke o proizvodu: na primer gdje je i kada je napravljen, od kojih materijala i može li se reciklirati”, objašnjava Borzanova.

Izveštaj poziva na zabranu spaljivanja neprodate i vraćene tekstilne robe na nivou Unije. Do sada su velike količine viška i zalihe koje se ne mogu prodati, kao i vraćena roba, dovodili do uništavanja potpuno upotrebljivih tekstilnih proizvoda.

"Trenutno se u okviru novih pravila o ekodizajnu pregovara zabrana uništavanja neprodate robe. Brendovi koji se povezuju s takvom praksom su H&M i Zara te Amazon radi porasta online trgovine, ali i luksuzni brendovi poput Burberrya kako bi zadržali visoke cene svojih proizvoda. Prema nekim procenama samo u Nemačkoj se godišnje uništi neprodate robe u vrednosti sedam milijardi evra”, kaže Borzan.

Borzan objašnjava kako zbog "fast food” načina funkcionisanja modne industrije i do 35 posto globalne mikroplastike ispuštene u okeane potiče iz sintetičkih tekstilnih proizvoda, a između 200 i 500 hiljada tona svake godine uđe u globalni morsku sredinu.

"Zemlja smo koja živi od turizma i često se s pravom ponosimo najčišćim morem na svetu. Postavlja se pitanje hoće li se ovim tempom funkcionisanja modne industrije čistoćom mora moći hvaliti i naši unuci”, zaključuje Borzan.