Svi se bore za litijum: I Nemačka kopa za buduće fabrike baterija

Naime, nemački stručni časopisu "Inženjer"koji se bavi temom litijuma podseća da se u svetu, u doba, kada automobilskoj industriji predstoji potpuni preokret i prelazak na automobile na struju, i konstatuje da se svi u svetu bore za litijum, pa tako i Nemačka.

Časopis podseća da u Evropi postoji pet preduzeća koja proizvode litijum-ionske baterije, a 15 bi trebalo da se otvori narednih godina, a samo u Nemačkoj je planirano osam takvih fabrika, među kojima je „Leklanše“ u Vilštatu kod Ofenburga, koja već proizvodi.

Samo u pokrajini Brandenburg uspostavljaju se tri fabrike Tesla, Mikrovast i Farasis.

Sve te fabrike će u dogledno vreme moći da prerađuju litijum iz Nemačke i to ne samo iz recikliranih starih baterija, ukazuje se u časopisu "Inženjer".

U Harcu i na drugim brojnim mestima sa termalnim izvorima treba da se dobije ta ruda, koja je do sada većinom porekla iz Australije, Čilea i Kine.

U Bruhsalu nadomak Karlsruea uspostavlja se pilot postrojenje za domaću proizvodnju litijuma.

U tom mestu operater elekrične energije EnBW upravlja geotermičkim postrojenjem za proizvodnju struje i grejanja.

Voda koja se crpi sa dubine od 2.542 metara je temperature 131 stepen i bogata litijumom.

Po litri se dobije 150 miligrama, što je vrednost, koja je približna mnogim izvorima u inostranstvu, ukazuje magazin.

EnBW i Institut za tehnologiju iz Karlsruea radi na razvoju tehnologije, kojim bi se mogao dobiti litijum iz ovih izvora.

Ako u tome budu uspešni samo iz ovog izvora moglo bi se dobiti oko 800 tona litijuma, koji se trenutno, nakon korišćenja u svrhe toplotne energije, ponovo vraća u zemlju.

Ta količina litijuma, navodi „Inženjer“, dovoljna je za proizvodnju baterija za 80.000 automobila tipa Tesla Model S.

Celokupne potreber Nemačke time, međutim, ne mogu da se pokriju, kaže profesor Johen Kolb sa Odeljenje za geohemiju Instituta za primenjene geohemijske nauke.

Kraći putevi transporta i izbegavanje neodgovornih crpljenja u inostranstvu, proizvodnja u Nemačkoj, bi bili korisna po stanje ekologije.

Istraživanja su pokazala da postoje i dalji termalni izvori sa litijumom, pre svega u severnom basenu Nemačke i dolini Donje Rajne.

U Cinvaldu, delu Altenberga, nadomak češte granice, kompanija Deutsche Lithium GmbH u Frajbgergu priprema da rudnicima dođe do litijuma.

Zajedno sa naučnicima Tehničkog univerziteta Frajberg u Zaksoniji je ovo preduzeće otkrilo jedan od najveći nalazišta litijuma u Evropi, navodi „Inženjer“.

Pretpostavlja se da bi na tom mestu moglo da se dobije do 125.000 tona litijuma, što je, prema direktoru kompanije Arminu Mileru dovoljno za opremanje baterijama oko 20 miliona vozila.

Ova kompanija namerava da, zbog iskopavanja minerala cinvaldita, koji sadrži 1,59 odsto litijuma, izgradi dva kilometara dugu rampu do ležišta rude u dubini.

Svake godine trebalo bi da se iskopa 570.000 tona cinvaldita i to na više od 30 godina.

Pogon za preradu biće postavljen na nadzemnom ulazu u rampu.

Moćne drobilice drobe rudu, a zatim se ona razlaže na temperaturi od 1.000 stepeni i meša u vodu.

U vodi nerastvorljivi litijum-fluorid u rudi se odvaja od ostatka taloženjem.

Svake godine na ovaj način bi trebalo da se dobije 5.000 tona jedinjenja litijuma.

Prerada Cinvaldita je već testirana u pilot postrojenju u Ibu-Tek-u u Vajmaru, pružaocu usluga za inženjering termičkih procesa i specijalistu za rotacione peći, ukazuje „Inženjer“.