Mogu bez ruskog gasa: Okreću se Alžiru

Italijanska premijerka Đorđa Meloni nastoji da pojača već jake energetske veze s Alžirom da bi Italija zamenila gas iz Rusije, što je fokus njene dvodnevne posete toj severnoafričkoj zemlji.

Ruski rat u Ukrajini koji je poremetio globalnu stratešku i ekonomsku dinamiku, dao je novu i hitnu dimenziju vezama Alžira i Rima, dugo zavisnog od goriva iz Rusije. Druge zemlje Evropske unije takođe rade na nalaženju zamene za ruske izvore.

Italija i gasom bogati Alžir žele da se nadograde prošlogodišnje uspešne inicijative tadašnjeg premijera Marija Dragija da Alžir poveća snabdevanje Italije gasom, rekao je jedan alžirski diplomata.

"Želimo da Italija postane evropsko čvorište za alžirski gas, raskrsnica za druge zemlje EU", rekao je ambasador Alžira u Rimu Abdelkrim Tuarija u intervjuu rimskom dnevniku "Il Mesađero", objavljenom u subotu.

Alžir je zamenio Rusiju kao snabdevač Italije "broj 1" prirodnim gasom kojeg šalje Transmediteranskim gasovodom. Inicijalni sporazum koji je Dragi zaključio prošle godine, dodao je devet milijardi kubnih metara gasa do 2023-2024. godine, objavila je tada italijanska energetska kompanija "Eni".

Nekoliko meseci kasnije, u julu, zaključen je sporazum od četiri milijarde dolara kompanija "Eni", "Oksidental" (Occidental) i "Total". Očekuje se da će se Meloni sastati sa predsednikom Alžira Abdelmadžidom Tebuneom i s premijerom Ajmenom Benabderahmanom, a u njenoj delegaciji je i izvršni direktor "Enija" Klaudio Deskalci.

"Danas smo vodeći energetski partner Italije", rekao je ambasador Tuarija, "ali cilj nam je veći od toga". Tuarija, alžirski ambasador, rekao je da italijanski "Eni" i alžirska naftna kompanija "Sonatrak" (Sonatrach) planiraju i traganje za naftom i gasom u južnoj Sahari.

Meloni će tokom posete razgovarati i o brodogradnji, auto-industriji, "startapima". Verovatno će na dnevnom redu biti i pitanja imigracije i migranata, bitna evropskoj krajnjoj desnici kojoj pripada i kaliciona Vlada Italije.

Italija je magnet za migrante koji beže od siromaštva, rata i drugih nevolja u svojim matičnim zemljama, a među njima su i Severnoafrikanci, mnogi iz Tunisa i Alžira.