Francuski zahtev zapanjio EU – popaljene sve lampice za uzbunu

Francuski zahtev je iznenadio diplomate u Briselu, a jedan je opisao situaciju kao "zapanjujuću".

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, zahtev su potom podržale Hrvatska i Italija kako bi se postigao kompromis i omogućilo produženje sankcija protiv drugih pojedinaca i kompanija povezanih sa Rusijom. Većina članica EU i dalje se protivi uklanjanju Usmanova sa liste.

Čitava priča je još neobičnija jer francuski zahtev nije direktno povezan sa Rusijom ili ratom u Ukrajini. Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, Pariz pokušava da postigne dogovor sa Azerbejdžanom o oslobađanju nekoliko francuskih državljana pritvorenih u toj zemlji, a uklanjanje Usmanova sa evropske liste sankcija je deo tog napora.

Francuski potez zapanjio diplomate

Francuski zahtev je iznenadio diplomate u Briselu upravo zato što Pariz ranije nije bio među zemljama koje su vršile pritisak na EU da ublaži sankcije ruskim oligarsima. Jedan diplomata je opisao situaciju za Fajnenšel tajms kao "zapanjujuću".

Zvaničnici iz drugih zemalja članica su se takođe privatno žalili da Francuska nije detaljno objasnila zašto insistira na Usmanovu.

"Ovo ne bi samo nagradilo Rusiju, već i praksu zatvaranja evropskih građana", rekao je jedan visoki evropski diplomata.

Deo država članica strahuje da bi se stvorio presedan prema kojem bi treće zemlje mogle da pokušaju da dobiju političke ustupke od Unije zatvaranjem građana EU. Francuska je odbila da komentariše detalje navodnog sporazuma sa Azerbejdžanom i status francuskih građana.

Jedan francuski diplomata je rekao samo da Francuska ima "specifični nacionalni bezbednosni interes i želi da se sastane sa međunarodnim partnerima koji su nam se obratili u vezi sa gospodinom Usmanovim". Istovremeno, tvrdio je da Pariz ostaje "jedan od najodlučnijih aktera u povećanju pritiska na rusku ratnu mašineriju svim raspoloživim sredstvima".

Sankcije skoro istekle

Problem je mnogo širi od sudbine ruskog milijardera. Da bi se produžio ovaj režim sankcija, potrebna je jednoglasna odluka svih 27 članica EU. Francuska i Slovačka blokirale su planirano produženje sankcija, zahtevajući ustupke u vezi sa sankcionisanim ruskim milijarderima.

Da do roka nije postignut dogovor, sankcije protiv skoro 2.600 pojedinaca i pravnih lica povezanih sa ruskom invazijom na Ukrajinu mogle su automatski da isteknu. Članice su se stoga u poslednjem trenutku složile oko privremenog rešenja i produžile sankcije za samo sedam dana, dajući diplomatama dodatno vreme za pregovore.

Kako je sve počelo?

Priča nije počela sa Francuskom. Slovačka je već zatražila da se dva milijardera – Ališer Usmanov i Mihail Fridman – uklone sa evropske liste sankcija. Do sada su takvi zahtevi uglavnom dolazili od vlada koje se smatraju najpromoskovskijim unutar EU, pre svega Mađarske Viktora Orbana i Slovačke Roberta Fica.

Francuska se pridružila pritisku da se Usmanov ukloni, ali ne i Fridman, a njen motiv, prema FT, povezan je sa odnosima sa Azerbejdžanom.

Kakve veze Azerbejdžan ima sa ruskim oligarhom?

Odnosi između Francuske i Azerbejdžana su poslednjih godina bili izuzetno loši. Pariz je kritikovao akcije Bakua u Nagorno-Karabahu i snažno podržao Jermeniju, dok je Francuska optužila Azerbejdžan za pritisak i proizvoljna hapšenja francuskih državljana.

Nekoliko Francuza je u azerbejdžanskim zatvorima, a Pariz pokušava da izdejstvuje njihovo puštanje na slobodu. Prema informacijama FT, pitanje Usmanova se pojavilo upravo u tim pregovorima. Usmanov je odavno imao podršku nekih zemalja u regionu. Zemlje Centralne Azije su ranije lobirale za njegovo uklanjanje iz sankcija, a turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je takođe podržao tu ideju.

Ko je Ališer Usmanov?

Ališer Usmanov je jedan od najbogatijih biznismena sa vezama sa Rusijom. Rođen je 1953. godine u tadašnjem Sovjetskom Savezu, na teritoriji današnjeg Uzbekistana, i stekao je bogatstvo u metalurgiji, rudarstvu, telekomunikacijama, tehnologiji i medijima.

Godinama je bio jedan od najmoćnijih ruskih milijardera. EU ga je stavila na svoju listu sankcija 28. februara 2022. godine, samo nekoliko dana nakon početka potpune invazije Rusije na Ukrajinu.

Evropska unija kaže da ima izuzetno bliske veze sa Vladimirom Putinom i da pripada krugu vodećih biznismena aktivnih u sektorima koji ruskoj državi obezbeđuju značajne prihode. Usmanov osporava takve tvrdnje i godinama je pokušavao da poništi sankcije protiv njega pravnim sredstvima.

Onda se pojavio Mihail Fridman

Priča je postala još komplikovanija jer Slovačka ne traži samo smenu Usmanova, već i sankcije protiv Mihaila Fridmana. Fridman je jedan od najpoznatijih ruskih milijardera, suosnivač Alfa grupe i jedan od ljudi koji su izgradili Alfa banku, jednu od najvećih ruskih privatnih banaka.

Rođen je 1964. godine u Lavovu, tada delu Sovjetskog Saveza. Fridman je takođe bio sankcionisan nakon ruske invazije na Ukrajinu. EU ga je povezivala sa ruskom političkom elitom i tvrdila da ima jake veze sa administracijom Vladimira Putina. Fridman odbacuje takve navode.

Njegov slučaj je dodatno komplikovan jer je Opšti sud EU prethodno poništio deo sankcija koje su protiv njega važile određeni period, zaključivši da nema dovoljno dokaza za neke tvrdnje. Međutim, to nije automatski značilo njegovo trajno uklanjanje sa liste, jer su kasnije donete nove odluke o sankcijama.

Nakon što je pokrenuta mogućnost da Usmanov bude uklonjen sa liste, Luksemburg je rekla da bi u tom slučaju mogla da traži da se i Fridman ukloni. Time je spor oko oligarha počeo da se širi. Ako jedna zemlja dobije uklanjanje jednog imena kao uslov za svoje glasanje, druge članice mogu da zahtevaju isto za ljude koji ih zanimaju.

Upravo toga se sada plaše neki evropski diplomate.

Zelenski upozorio EU

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je evropske partnere da ne popuštaju. Posebno je pomenuo Usmanova i Fridmana i rekao da oligarsi na kojima počiva Putinov sistem moraju da osete posledice rata.

"Ruski oligarsi, bez kojih je Putinov sistem nezamisliv, moraju da osete da ne mogu biti u miru nigde u svetu dok traje ovaj rat", rekao je Zelenski.

Dodao je da su Usmanov i njegovi partneri upravo ti ruski preduzetnici koji, ako se nešto želi promeniti, morali bi da preduzmu konkretne korake protiv rata.

Zašto je cela priča važna?

Spor više nije samo pitanje da li jedan ruski milijarder treba da ostane pod sankcijama. Francuski zahtev otvorio je mnogo veće pitanje – da li se sankcije uvedene zbog ruske agresije protiv Ukrajine mogu koristiti kao pregovarački adut za rešavanje sasvim drugih međunarodnih sporova. U ovom slučaju, govorimo o francuskim državljanima zatvorenim u Azerbejdžanu.

Istovremeno, pokazuje se slabost evropskog sistema donošenja odluka. Pošto je za produženje sankcija potrebna jednoglasnost, svaka pojedinačna država članica može držati ceo paket kao taoca svojih zahteva.

Većina članica EU za sada odbija da popusti.