Koliko će naftni embargo pogoditi Rusiju?

Ali ne samo po nju, već i po tržište nafte u svetu, kao i na snabdevanje u Nemačkoj.

Koliko će Rusija biti pogođena delimičnim embargom EU na naftu? To se može samo grubo proceniti. Prema briselskom trustu mozgova Brojgel, Evropska unija i Velika Britanija prošle godine su od Rusije uvozile 3,5 miliona barela nafte dnevno i za to plaćale oko 88 milijardi evra.

Ako bi EU do kraja godine zaista mogla da se odrekne 90 odsto svog dosadašnjeg uvoza nafte iz Rusije, to bi odgovaralo obimu od preko milijardu barela. Na osnovu trenutno veoma visokih cena, Rusija bi od sledeće godine mogla da izgubi više od 120 milijardi evra prihoda od izvoza nafte u EU.

Rusija može da preusmeri deo nafte

U trenutno napetoj tržišnoj situaciji, Rusija, međutim, ima alternative. Iznad svega, sada joj se isplati blisko partnerstvo sa Kinom koja je poslednjih godina postajala sve važniji kupac ruske nafte.

Prema studiji Nemačkog ekonomskog instituta (IW), između 2010. i 2020. udeo ruske nafte u kineskom uvozu otog energenta porastao je sa 6,4 na 15,4 odsto.

Nedavno je i Indija uočena kao kupac sankcionisane ruske nafte. Prema podacima kompanije Refinitiv Eikon, od početka ruske invazije na Ukrajinu, Indija je uvezla 34 miliona barela nafte, što je trostruko više u odnosu na isti period prošle godine.

Ono što je izvesno jeste da će se zbog sankcija i postepenog nestajanja uspostavljenih transportnih pravaca Moskva suočiti sa značajnim logističkim problemima. Pritom je ograničenje izvoza naftovodima znatno efikasnije nego pomorskim putevima – nafta, koja se do sada na zapad transportovala naftovodima, teško se može preusmeriti.

Visoke cene idu na ruku Moskvi

Foto: Depositphotos/doomu

Međutim, zahvaljujući visokom cenama Rusija će verovatno moći da nadoknadi deo izgubljenog prihoda.

Tržišta nafte uvek osetljivo reaguju na pretnju ograničenja ponude. Još od sredine 2020. cene nafte se oporavljaju od najnižih vrednosti povezanih sa koronom. A od kraja 2021. sukob oko Ukrajine je stavio tržišta pod znatan stres. Nafta tipa Brent je više od 70 odsto skuplja nego pre godinu dana. Tako ovaj dramatičan razvoj u znatnoj meri kompenzuje predstojeća ograničenja izvoza.

Delimični embargo o kojem je sada odlučeno sigurno će teško pogoditi Moskvu. Ali, ako tržište nafte ostane napeto kao sada, Kremlj se može nadati primetnom olakšanju.

Nafta će verovatno ostati skupa

Trenutno ima malo prostora za kontinuirani pad cena nafte. Jer, uprkos visokim cenama – ponuda ostaje ograničena. Kartel za proizvodnju nafte OPEK je u više navrata izjavljivao da ne vidi sebe u poziciji da kompenzuje nestašice u snabdevanju iz Rusije.

Ali dalje pogoršanje situacije se ne nazire. „Embargo EU je maksimalno opterećenje za tržište“, naglašava Andreas Šreder, šef energetske analize u istraživačkom centru ICIS. Za cene nafte i dalje je veoma važan razvoj globalne ekonomije, a „u poslednje vreme ovde je uvek bilo trenutaka opuštanja“, rekao je stručnjak.

Šta se sprema Nemačkoj?

Kao do sada najvažniji kupac ruske nafte u Evropi, Nemačka igra odlučujuću ulogu u ovom embargu. Na početku rata, Nemačka je dobijala 35 odsto sirove nafte iz Rusije - krajem aprila to je bilo samo dvanaest odsto. Dobrovoljnim odustajanjem od isporuka nafotvodom da kraja godine, Nemačka je sebi nametnula još jedan težak teret.

Pritom je tržište nafte fleksibilnije od tržišta gasa, a Nemačka je već sklopila važne sporazume sa Norveškom, SAD i drugim zemljama proizvođačima – naravno, po višim cenama. Ministar ekonomije Robert Habek je već krajem aprila bio uveren da se potpuna nezavisnost od ruske nafte može postići za samo nekoliko dana.

Pored snabdevanja sirovom naftom, mora se obezbediti i snabdevanje naftnim derivatima kao što su benzin, kerozin ili lož ulje.

Ovde je fokus posebno na velikoj rafineriji PCK u Švedu u Brandenburgu, kojoj je do sada jedini izvor bila ruska sirova nafta preko naftovoda „Družba“. Habek traži alternativne rute isporuke za Šved, tankerima preko Rostoka i Gdanjska. Ali pokrajina Brandenburg strahuje da će rafinerija tako raditi sa samo do 60 odsto kapaciteta.

Pored zabrinutosti za oko 1.200 zaposlenih, postoji i bojazan da bi moglo doći do problema sa isporukama istočnonemačkim benzinskim stanicama, industriji i skladištima lož-ulja.

Potrošačima i dalje prete visoki troškovi

Ima dakle još problema koje treba rešiti, a koji su posledice embarga. Ali ekspert ICIS-a Šreder takođe smatra da su i ti problemi rešivi.

Međutim, pomenuta prilagođavanja teško da će biti moguća bez većih troškova. Postoji velika verovatnoća da će se potrošači suočiti sa daljim opterećenjima. Većina stručnjaka se slaže da nemačka vlada svojim paketom olakšica može ublažiti posledice po potrošače, ali ih ne može u potpunosti nadoknaditi.