EU besna: Ne može ovako

Potez Jaroslava Kačinjskog, lidera poljske vladajuće stranke i zamenika premijera, bio je iznenađenje za Evropsku komisiju u Briselu: žitarice, uljarice, mlečni proizvodi i meso više ne smeju da se uvoze iz Ukrajine, piše DW.

"Moramo da ispravimo greške", rekao je Kačinjski u subotu na skupu svoje nacionalne konzervativne vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS). Mađarska je odmah podržala tu drastičnu meru.

Tokom vikenda, Evropska komisija je na to reagovala suvoparnom izjavom. U ponedeljak 17. aprila portparoli komisije konačno su pokušali da objasne šta se dešava. "Važno je podsetiti da je trgovinska politika isključiva nadležnost Evropske unije. To znači da odluke mogu da se donose samo na evropskom nivou. Jednostrane mere stoga nisu moguće", rekla je Mirijam Garsija Ferer, portparolka EU za trgovinu.

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom

S obzirom na to da na unutrašnjem tržištu 27 zemalja članica EU ne postoje granice ili carine za robu, s ukrajinskim žitom može slobodno da se trguje u Uniji, čak i ako Poljska ili Mađarska uvedu zabranu uvoza. Da bi zabrana uvoza bila efikasna, trebalo bi da je podrži svih 27 država članica.

Portparolka za trgovinska pitanja naglasila je da između EU i Ukrajine postoji sveobuhvatan sporazum o slobodnoj trgovini, kojem naravno podležu i Poljska i Mađarska, kao i sve druge zemlje članice. Prema tom sporazumu, carine na ukrajinski izvoz, u i kroz EU, nakon ruskog upada uglavnom su suspendovane. Time bi Ukrajini trebalo da se omogući da prodaje žito i drugu robu u inostranstvu, zaobilazeći crnomorske luke koje Rusija napada.

Pravne službe Evropske komisije trenutno ispituju zvanične argumente poljskih i mađarskih vlasti o zabrani uvoza. Oni govore o narušavanju tržišta, problemima za lokalne poljoprivrednike ili kršenju proizvodnih procesa. Ukoliko ne postoji pravni osnov za takvo jednostrano delovanje, Evropska komisija bi teoretski mogla da pokrene postupak protiv Poljske i Mađarske zbog kršenja sporazuma. "U kontaktu smo sa svim stranama, uključujući i ukrajinsku", ističe portparolka Ferer.

Umesto kazni potrebna rešenja

"Ovde imamo posla s ratom", rekao je Erik Mamer, portparol predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Očigledno je da bi stradali poljoprivrednici i narod Ukrajine. "Evropska unija i njene države članice dale su sve od sebe da pomognu Ukrajini. Nije nam cilj da dodatno opterećujemo stanovništvo u EU. Zato se ne radi o sankcijama, već o pronalaženju rešenja koja su zasnovana na zakonima EU, koja uzimaju u obzir interese i Ukrajinaca i EU."

Mnogi političari u državama na istočnom krilu EU kao rešenje vide ponovno uvođenje carina na ukrajinski izvoz. Komisija EU predložila je upravo suprotno: produženje bescarinskog perioda za napadnutu Ukrajinu za godinu dana. Od početka rata, ekonomska proizvodnja u Ukrajini opala je za trećinu. Izvoz je stoga od vitalnog značaja za njen opstanak. Pošto crnomorski izvoz zavisi od dobre volje Rusije, hitno su potrebni alternativni kopneni putevi.

Više novca kao rešenje?

Pet zemalja EU, Poljska, Mađarska, Slovačka, Rumunija i Bugarska, pre četiri sedmice su pisanim putem od Evropske komisije zatražile pomoć za svoje poljoprivrednike i proizvođače hrane koji ispaštaju zbog jeftinog uvoza iz Ukrajine. Kao rezultat toga, EU je krajem marta dogovorila paket pomoći vredan 56 miliona evra, koji zemlje članice već mogu da koriste za obeštećenje svojih poljoprivrednika.

Evropska komisija trenutno radi na drugom paketu pomoći, čiji iznos još uvek nije poznat, saopštila je portparolka za trgovinska pitanja Mirijam Garsija Ferer. Više novca bi možda moglo da vrati poljsku i mađarsku vladu na kurs EU, jer carinske olakšice za Ukrajinu odobrile su sve zemlje članice, a isto tako i takozvane "rute solidarnosti" za bescarinsku trgovinu za svu vrstu robe iz i za Ukrajinu.

Žito, koje sada izaziva probleme, a posebno u Poljskoj, trebalo bi zapravo da se izvozi u treće zemlje. Međutim, ono često ostaje u zemljama susedima Ukrajine i prodaje se, jer navodno postoje logistički problemi s daljim transportom. Proteklih nedelja poljska vlada osnovala je komisiju za istragu mogućih slučajeva prevare.

Poljska vrši pritisak

Novi poljski ministar poljoprivrede Robert Telus, početkom aprila je postigao dogovor s ukrajinskim kolegom Mikolom Solskim o daljem prolasku kroz Poljsku na desetine hiljada tona ukrajinskog izvoza mesečno. Čini se da trenutno od tog sporazuma nema ništa. Ministri su hteli ponovo da se konsultuju ovog ponedeljka. Stručnjaci i zvaničnici u Briselu takođe će ove nedelje razgovarati o tome kako da se trgovinski sukob reši.

Kriza, međutim, nije došla iznenada. Još u decembru 2022. političari poljske vladajuće stranke PiS zahtevali su smanjenje uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine. Poljski poljoprivrednici već mesecima protestuju protiv jeftinije konkurencije iz ratom zahvaćene susedne zemlje. U Poljskoj se na jesen održavaju izbori. Prema pisanju poljskih medija, inicijativa stranke PiS bi takođe mogla da se posmatra kao manevar u predizbornoj kampanji.

Pored Poljske i Mađarske, primer bi mogle da slede i druge zemlje. Bugarska vlada najavila je da bi mogla da se pridruži zabrani uvoza ukrajinskog žita. Bugarska je do sada od EU dobila 16 miliona evra nadoknade za pretrpljene gubitke, a ministar Gečev sada traži dodatnih 50 miliona evra. Slovačka je još prošle nedelje zabranila neke proizvode. Međutim, obim trgovine te zemlje je prilično mali u poređenju sa Poljskom.