"Bankrot – niža cena nafte"

Trgovalo se nesigurno zbog usporavanja rasta zapadnih ekonomija, što će oslabiti tražnju za "crnim zlatom".

Cena barela na londonskom tržištu porasla je prošle sedmice 1,9 odsto, na 75,58 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 2,3 procenta, na 71,69 dolara, piše Poslovni dnevnik.

Polovinom nedelje cene su rasle zahvaljujući vestima da bi do kraja nedelje demokrate i republikanci u Sjedinjenim Američkim Državama mogli da postignu dogovor o povećanju državnog zaduživanja, pa bi Kongres naredne nedelje mogao da podrži taj dogovor. To se do petka ipak nije dogodilo, pa su toga dana cene nafte izgubile deo prethodnih dobitaka.

Ako se do 1. juna u Kongresu ne postigne dogovor, savezne vlasti neće moći da finansiraju rad dela državnih institucija. S druge strane, cene podržava nada trgovaca da će se zbog ubrzanja oporavka ekonomije tražnja u Kini povećavati do kraja godine.

To bi trebalo da nadoknadi slabost tražnje zbog usporavanja rasta zapadnih ekonomija. Ali pitanje je koliko će se usporiti rast zapadnih ekonomija, i hoće li se izbeći recesija, s obzirom na to da će zbog visoke inflacije centralne banke zapadnih zemalja verovatno nastaviti s povećanjem kamata.

Tako je prošle nedelje nekoliko zvaničnika američke centralne banke poručilo da inflacija ne popušta dovoljno brzo, i da je moguće dalje podizanje kamatnih stopa.

"Mogućnost dodatnog povećanja kamatnih stopa u SAD potpiruje strah od slabije tražnje", pišu analitičari Nacionalne australijske banke u osvrtu na situaciju na tržištima. Uprkos prošlonedeljnom rastu, cene nafte su i dalje u znatnom minusu od početka godine, više od 10 odsto.

Čelnik Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol izjavio je za CNBC, na marginama sastanka grupe G7 u Hirošimi, da veruje da bi cene energenata mogle biti niže od očekivanih, ali da ne očekuje ni "veliki bum" uvoza Kine.

Rast tražnje za naftom

IEA predviđa da će globalna tražnja za naftom ove godine porasti za više od dva miliona barela dnevno, pri čemu će Kina, drugi najveći svetski uvoznik nafte nakon SAD, biti odgovorna za gotovo 60 procenata tog porasta tražnje, naveo je izvršni direktor Međunarodne energetske agencije Fatih Birol.

On je naveo da bi bankrot SAD uzrokovao pad tražnje za naftom i pad cena, ali da takav scenario smatra malo verovatnim.

"Izbegao bih da dam tačnu brojku, ali mogli bismo da očekujemo ​​značajan pad cene nafte ako vidimo bankrot. To pitanje u SAD će se rešiti, i zdrav razum će prevladati. Ne vidim veliki rizik za globalna tržišta nafte", dodao je Birol.

Još jedan ključni izazov s kojim se suočavaju evropska energetska tržišta je njihova zavisnost od ruskog gasa, koja nije u potpunosti iskorenjena, a izgledi u vezi s ponudom su neizvesni.

Izvoz gasa iz ruskog državnog energetskog diva Gasproma u Švajcarsku i Evropsku uniju pao je za 55 odsto u 2022. godini, podaci su Gasproma objavljeni u januaru. Birol je primetio da bi se, ako dođe do daljeg smanjenja uvoza gasa “iz političkih razloga”, Evropa ponovo mogla suočiti sa “nekim izazovima” u nadolazećoj zimi.