Svi bi nemačke plate, pre nego odete, ovo morate da znate

Međutim, jedna nova studija pokazuje da se stranci u toj zemlji – ne osećaju dobro.

Visoke stanarine, hronični nedostatak mesta u vrtićima, povećani životni troškovi. To su muke koje ne muče samo Nemce, već i sve one koji iz neke druge zemlje dolaze u Nemačku da rade, obično privremeno (expats). Ali to nije ono što stranci koji dođu u Nemačku vide kao najveći problem. Ono što im najviše smeta jeste ne baš prijateljski odnos Nemaca prema strancima.

To proizlazi iz studije internet-platforme „InterNations“ (link na dnu teksta), namenjene onima koji žive i rade u inostranstvu. Pritom zaključci studije nisu novi: i prošlih godina stranci su se žalili na manjak gostoljubivosti kod Nemaca. A ovoga puta Nemci su prošli još gore: od 68 zemalja na spisku, Nemačka se našla na 38. mestu. To je daleko slabiji rezultat nego 2014. kada je Nemačka još držala solidno 12. mesto.

Rasprava o useljavanju pojačava negativni utisak

„Čak 56 odsto ispitanih u Nemačkoj tvrde da je teško sprijateljiti se s lokalnim stanovništvom“, kaže za DW direktor platforme „Inter Nations“ Malte Cek. Na globalnom nivou, 36 procenata iseljenika ima problema da uspostavi kontakt s lokalcima. U Nemačkoj je taj procenat osetno viši. „Tema migracija, koja u poslednje vreme vlada javnim diskursom, nije pozitivno uticala na razvoj situacije“, objašnjava Cek taj negativni trend.

To ne spasava ni dobar imidž Nemačke kada je u pitanju ekonomija. Nemačka je i dalje kao mesto za rad među globalnim radnim nomadima vrlo cenjena: radna mesta su sigurna, socijalni uslovi dobri, privreda stabilna. „Nemačka je atraktivno odredište za strane radnike“, smatra i Marsel Fračer, direktor Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW). On u razgovoru za DW napominje da se tokom poslednje decenije svake godine u Nemačku useljavalo po 300.000 građana iz ostalih zemalja EU. Fračer smatra da je Nemačka atraktivna zbog kvalitetnih radnih mesta i dobrih mogućnosti za dalje obrazovanje, i da će to tako ostati i u budućnosti.

Bez useljavanja nema ekonomskog rasta

A strani stručnjaci su Nemačkoj važni jer, kad su oni u pitanju, u toj zemlji vlada nestašica. Pogotovo ako se uzmu u obzir demografska kretanja, Nemačka bi morala da se malo više potrudi oko toga kako da dočekuje i prihvata strance. Direktor DIW smatra da bez intenzivnog useljavanja iz drugih evropskih zemalja tokom poslednjih desetak godina, Nemačka ne bi zabeležila ovakav značajan ekonomski rast.

U tom svetlu se više tolerancije prema strancima može shvatiti i kao neka vrsta priprema za budućnost. „Oni koji su dobro kvalifikovani, koji mogu da biraju gde će u svetu da pronađu posao, u Nemačku će doći ne samo zbog kvalitetnih radnih mesta, već samo ako ih ovde dobro prihvate. Trenutno se su ovde prepreke još uvek previsoke“, zaključuje Fračer.

Pobednik – Bahrein

Tu bi Nemačka mnogo mogla da nauči od arapske državice Bahreina, koji se nalazi na prvom mestu liste istraživanja „Inter Nation“. I to zato jer čini sve kako bi se stranci kod njih ugodno osećali. Slično, dobro, prošao je i Tajvan. Kad je ta zemlja u pitanju, objašnjava direktor „Inter Nations“ Cek, pre svega je reč o visokom kvalitetu života.

Za peto po redu istraživanje ispitano je više od 18.000 poslovnih nomada u 187 zemalja. Pritom veću ulogu igra subjektivna percepcija kvaliteta života, a manje statistički podaci. U Nemačkoj je učestvovalo 1.962 „expata“.

Ove godine prvi put se na listi kriterijuma našao i element: digitalni život. I u toj kategoriji je Nemačka prošla loše. Za razliku od Estonije, digitalnog raja na severu Evrope koji građanima olakšava svakodnevicu npr. preko potpune digitalizacije birokratskih poslova.

Nemačka se našla tek na 53. mestu kad je u pitanju digitalna svakodnevica. „Samo 29 odsto ispitanih smatra da je u Nemačkoj lako doći do brzog internet-priključka“, objašnjava Cek. I do mobilnog telefona je u Nemačkoj teže doći nego drugde, a to isto važi i za poslednji krik digitalne svakodnevice – digitalno plaćanje. Cek smatra da su sve to stvari koje se mogu lako popraviti, recimo uvođenjem više područja u obilasku gradskih ustanova koja se mogu rešiti i preko interneta. I više državnih stranica na engleskom isto tako ne bi bilo loše. „Mislim da to ne bi smeo da bude problem“, zaključuje Cek.