Nemci imaju rešenje: Žele u Nemačku, dižemo rampu

Nemačko Ministarstvo za pomoć u razvoju želi da otvori perspektive mladim Afrikancima - predlaže otvaranje tržišta za sve afričke proizvode.

Izvor: Dojče vele
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

To bi stvorilo radna mesta i tako smanjilo broj izbeglica iz toga dela sveta.

Ministar u nemačkoj vladi koji je na čelu Ministarstva za saradnju u razvoju Gerd Miler zahteva od Evropske unije novu politiku prema Africi. Faktički je tržište EU zatvoreno za proizvode iz Afrike, a izvoz na taj kontinent se povećava. Miler zahteva otvaranje tržišta za afričke proizvode, posebno za poljoprivredu. Naime, agrarni proizvodi su izloženi velikim carinama i određivanjima kvota. Miler smatra da bi ukidanje ovih nameta dovelo do stvaranja miliona radnih mesta za mlade ljude u Africi. To bi zakočilo i migraciju u pravcu Evrope.

Radna mesta i perspektiva

„Siguran sam da afrička omladina ne bi želela i neće da beži i hoće da ostane u zavičaju, ako joj damo priliku da nađe posao i perspektivu“, kaže ministar Miler i dodaje da se Evropa ne može potpuno izolovati od Afrike. Kako bi se stalo na put krijumčarskim bandama koje ilegalno prebacuju ljude do Evrope u budućem sporazumu između EU i Afrike morale bi postojati legalne mogućnosti za Afrikance da dođu i rade u državama članicama EU. „Jasno je da onda mi zahtevamo od afričkih zemalja da zauzvrat prime nazad sve odbijene tražioce azila bez oklevanja“.

Veliko tržište obuhvata 42 afričke zemlje

Gerd Miler je političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) koja je poznata po tvrdom stavu u odnosu na dolazak izbeglica u Nemačku. On naglašava da od 3,5 miliona nemačkih preduzeća samo njih 1000 posluje u Africi. Na tom kontinentu posluju uglavnom Kina, Rusija i Turska. Prošlogodišnji privredni rast je u 42 od 54 afričke zemlje bio veći nego u Nemačkoj. „To pokazuje kakvu enrormnu dinamiku može razviti Afrika“, kaže Miler i objašnjava da će u narednih deset godina u afričkim gradovima biti više građeno nego u proteklih sto godina u Evropi. Energetska glad će se naglo povećati. Miler smatra da bi nemački cilj morao biti da učini Afriku zelenim kontinentom zu pomoć tehnologije za obnovljivu energiju.

Komesar za Afriku?

Miler principijelno smatra da bi Afrika morala biti mnogo važnija za EU. Budžetski izdaci Brisela u ovom području prema njemu nisu dorasli izazovima 21. veka. EU je planirala za politiku prema Africi u periodu od 1921. do 1927. 39 milijdi evra, dok agrarne subvencije unutar EU iznose 370 milijardi evra. Miler stoga zahteva da Evropska komisija dobije komesara za Afriku koji bi bio nadležan za sve oblasti saradnje sa tim kontinentom. Svake druge godine se održava samit EU i Afrike, ali to prema Mileru više neće biti dovoljno. Ovaj predlog dolazi u trenutku kada su trgovinski odnosi Brisela i afričkih zemalja veoma zamršeni. Kolonijalno doba je tradicionalno usmerilo proizvode iz Afrike u Evropu, što je donelo i visoke carinske namete. Ako se EU otvori za afričke proizvode, onda bi se moralo desiti i postepeno otvaranje afričkih tržišta za evropske proizvode.

Trenutno je ova trgovina regulisana Evropskim partnerskim sporazumom sa pojedinim zemljama. U njemu je predviđeno da afričke zemlje nakon prelaznog perioda moraju otvoriti 80 odsto tržišta za uvoze iz EU – ako žele da izvoze. I ako žele da privuku evropske investicije.

Kritičari ovakvog koncepta smatraju da to neće biti lako. Ako se afrika u agrarnom sektoru otvori za EU onda će tamo propasti brojni poljoprivrednici.Zbog toga postoje afričke zemlje koje ne potpisuju ovaj sporazum. Naprosto, smatraju da on nema partnerski karakter. Čak je i opunomoćenik kancelarke za pitanja Afrike Ginter Noke oprezan: „Ako uložite mnogo novca pooreskih obveznika u razvojne projekte u Africi, onda ne bi trebalo da uništavate to što kao Ministarstvo za saradnju u razvoju pokušavate da izgradite".

Afrička zona slobodne trgovine?

Iza Milerove inicijative krije se stara želja da Brisel više ne sklapa sporazume sa pojedinim afričkim zemljama već sa celom Afrikom. Tako bi celi kontinent dobio neograničeni pristup tržištima EU. U Nemačkoj industrijskoj i trgovinskoj komori smatraju da je ovaj scenario moguć jedino ako afričke zemlje međusobno ukinu carinske barijere, čime bi kontinent postao otvoren za ulaganja iz Evrope.

Prvi koraci su učinjeni jer je veliki broj afričkih zemalja ratifikovao afrički sporazum o slobodnoj trgovini. Ali sporazumu još nisu pristupile sve afričke zemlje.

Vesti

strana 1 od 156 idi na stranu