Višak šljiva otišao u veselu mašinu: "Naša rakija neće da se svađa – pevajte i igrajte" FOTO

Umeće pravljenja ljute kapljice u Šumadiji se decenijama prenosi sa kolena na koleno, a dok je sa ocem i dedom kao dečak pekao rakiju, Mileta Mojićević je veoma dobro ispekao i zanat. Sa prvim jesenjim danima u njihovom domaćinstvu podlaže se vatra i greju kazani.

"Prvi korak je da šljiva odstoji 21 dan, nakon čega sledi pečenje rakije. Pored tihe vatre, mora se odvojiti prvenac, da ona ne bi bila kisela ili gorka", objašnjava Mojićević.

Ipak, u njegovom lampeku ne krčka se samo šljiva, već i kajsija.

"Rakija ne treba da se zadrži u grlu, već posle minut dva da se oseti u želucu, i da greje. Kada je sipate u čašicu, kapljice na čašici moraju da se zadrže, jer to je dokaz da ima prirodnog glicerina i da je ona kvalitetna", kaže Mileta za RINU.

Foto: RINA

A šta ako preteramo?

"Rakija ne miruje u buretu, a pogotovo u stomaku, ali ova naša nije agresivna, neće da se svađa, tako da pevajte i igrajte."

Potvrda da je rakija Mojićevića vrhunskog kvaliteta jesu i brojne nagrade: dve zlatne i jedna srebrna medalja za kvalitet.

"Mi rakiju dajemo onima koji imaju svoje destilerije i mini fabrike, tako da je naša rakija pod tuđim brendom odnela na desetine priznanja. Znamo da imamo kvalitet, a da bismo taj kvalitet prodali, moramo da imamo sopstvenu destileriju i da ono što proizvedemo bude spakovano u flaše kao naš proizvod, da ima etiketu da je proizvedeno ovde, u Gornjoj Gorevnici i da od svog truda živimo", kaže Mileta Mojićević.

Pečenje rakije nekad zna da potraje ne samo satima, već i danima. Mojićevići su i za to pronašli rešenje.

"Vatra se ne gasi, a i krevet smo pored kazana postavili, pa ko malo više degustira, ima gde i da prilegne", zaključuje Mileta.