Veća rudna renta siromaši budžet

Stoga takvu odluku nikako ne bi trebalo doneti jer je direktno suprotstavljena ekonomskim interesima zemlje, smatra stručna javnost u Srbiji.

Ako se zna da je Vlada 23. maja donela odluku da rudna renta za NIS ostane tri odsto do 2023. godine, javnost potpuno zbunjuje da pojedini ministri tvrde da u vezi sa tim nisu konsultovani, odnosno da nisu učestvovali u donošenju takve odluke.

Da je rudna renta za NIS povećana na sedam odsto prošle godine u budžet bi bilo uplаćeno 6,3 milijаrde dinаrа više nego što je sаdа slučaj, odnosno ukupno 11 milijardi dinara za 2012. i prvih devet meseci 2013, аli bi investicije te kompаnije i ukupne poreske uplаte u tom periodu bile dаleko niže. Nаime, investicije NIS-a su u ovom periodu iznosile gotovo 94 milijаrde dinаrа. Jelica Putniković, urednica internet portala Balkanmagazin kaže za Danas da se 2009. godine, kada je u NIS došao ruski strateški partner Gaspromnjeft, verovalo da su naftni resursi na teritoriji Srbije iscrpljeni i da domaća proizvodnja nafte nema perspektivu.

"Iako povećanje rezervi niko nije očekivao, investiranje NIS-a u reanimaciju domaćih naftnih nalazišta, uz primenu novih tehnologija i razradu složenih ležišta, dovelo je do povećanja proizvodnje na postojećim nalazištima i rasta resursne baze. Nesporno je da domaća proizvodnja sirove nafte smanjuje njen uvoz, odnosno, devizni izdatak NIS-a, a samim tim i Srbije. A povećanjem proizvodnje sirove nafte i gasa u Srbiji, NIS zemlji obezbeđuje energetsku nezavisnost, a ekspanzijom u regionu obezbeđuje resursnu bazu, bitnu za uspešno poslovanje, jer je evidentna sve veća konkurencija ostalih naftnih kompanija. Ne treba zaboraviti da NIS širi naftni biznis u region, ne samo kroz istraživanje i buduću eksploataciju sirove nafte i prirodnog gasa u region već i kupovinom postojećih i otvaranjem novih benzinskih pumpi u okolnim zemljama, od kojih su neke i članice Evropske unije. Taj investicioni zamah teško da bi bio toliki da većinski vlasnik NIS-a, ruski Gaspromnjeft ne oseća da je kao investitor podržan u Srbiji. A politika naplate poreza i rudnih taksi svakako spada u domen dažbina koje bitno utiču na finansijsku sigurnost svakog investitora", kaže Jelica Putniković. Sagovornica Danasa ističe da je naplata rudne rente regulisana inače, međudržavnim naftno – gasnim sporazumom Srbije i Rusije još 2008. godine, a da je Vlada Srbije ove godine donela zaključak, prema njenim informacijama jednoglasno, da rudna renta za NIS ostaje tri odsto do 2023. godine.

"To je, svakako podržalo kreatore budućih poslovnih ambicija NIS-a, ne samo u zemlji već i u regionu. Istakla bih, takođe, da Srbija nije izuzetak u povoljnoj politici po pitanju naplate rudne rente za naftnu kompaniju. NIS je na ime rudne rente prošle godine i tokom prvih devet meseci ove u državnu kasu uplatio 4,7 milijardi dinara. A u istom periodu je, takođe u državni budžet, kroz razne poreze uplatio 182 milijarde dinara. Ako poredimo ovaj prihod sa, na primer, RTB Bor, koji ne plaća rudnu rentu, iako, takođe, troši srpsko prirodno bogatstvo, a istovremeno duguje EPS-u za struju i životari uz pomoć državnog budžeta, onda glasam za to da imamo više firmi poput NIS-a", kaže Jelica Putniković.

Đorđe Vukadinović, glavni i odgovorni urednik Nove srpske političke misli kaže za Danas da problem vezan za rudnu rentu u suštini ima duboke političke korene.

"Raznoglasje pojedinih ministara vezano za iznos rudne rente je upravo posledica te podle političke borbe. Najtragičnije je što se tokom vođenja te bitke realno ne sagledava šta je suštinski ekonomski interes Srbije. Potrebno je da se jasno analizira da li u međudržavnom sporazumu Srbije i Rusije koji predviđa i visinu rudne rente, kada je reč o našoj strani dominiraju plusevi ili minusi. Realna analiza pokazuje da su plusevi dominantni. To faktički znači da bi država Srbija u slučaju da podigne rudnu rentu NIS-u mnogo više izgubila nego dobila. Pod broj jedan, reč je o međudržavnom sporazumu koji je veoma teško menjati, a da ne govorimo koliko bi to bilo loše u trenutku početka izgradnje gasovoda Južni tok u Srbiji od koga očekujemo velike benefite za našu privredu. Takođe novac koji bi Srbija zaradila povećanjem rudne rente bi bio potpuno beznačajan u odnosu na povlastice koje su joj omogućene od strane Rusa. Jedna od tih izuzetno značajnih povlastica je da ne moramo da plaćamo penale za unapred dogovorene, a nepovučene količine gasa. Reč je o stotinama miliona evra na godišnjem nivou, i taj iznos je višestruko veći od onog koji bi smo dobili da povećamo rudnu rentu. Takođe, u slučaju povećanja rudne rente trpeo bi budžet Srbije jer bi bio znatno manji nego što je to sada slučaj a smanjio bi se i nivo investicija u NIS- u kome je naša država manjinski vlasnik", objašnjava Vukadinović.

On dodaje da je izuzetno je bitno da se velikim investitorima u Srbiji obezbedi da posluju u stabilnom pravnom, ekonomskom i političkom okviru. Zato je važno da se strateški dokumenti poput energetskog sporazuma koji je donela država Srbija poštuju bez obzira koja je politička garnitura na vlasti jer je reč o dokumentu koji uređuje odnose dve zemlje u energetici u vremenskom periodu koji je mnogo duži od života jedne vlade u Srbiji.