Stop za kredite u "švajcarcima"

Ovi zajmovi tretiraju se, inače, kao visokorizični i znatno se teže dolazi do izvora za njihovo finansiranje. Uz to su kamate na hipotekarne zajmove u evrima za buduće korisnike, u nekim bankama, podignute. Stambena pozajmica više ne može da se uzme bez 8,35 odsto kamate, a kod nekih banaka prelazi deset, pa i 13 odsto godišnje.

Svetska finansijska kriza i sve manje novca na međunarodnom tržištu uslovili su da evropska kamatna stopa - euribor pređe pet odsto, i da mnoge banke podižu svoj deo kamate na četiri do 4,5 odsto, a do sada je bio od 2,5 do 2,8 odsto.

Građani u ovim uslovima treba dobro da razmisle, a guverner NBS Radovan Jelašić i Udruženje banaka Srbije savetuju stanovništvo da malo sačeka sa donošenjem odluke o hipotekarnom kreditu.

„Banke su, imajući u vidu moguće promene kamatnih stopa, povećale stepen opreznosti prilikom odobravanja stambenih kredita”, kaže Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka Srbije.

Dugalić kaže da bi građani u narednih mesec ili dva trebalo da se strpe i da ne uzimaju stambene zajmove. „Ne zna se u kom pravcu će krenuti cena novca u inostranstvu, tako da ne bilo dobro da u toku odobravanja hipotekarnog zajma, bankar dođe u situaciju da kaže klijentu da se kamata u tih nedelju ili dve povećala”, navodi on.

Obustavljanje izdavanja kredita indeksiranih u švajcarskim francima rezultat je procene nekih domaćih banaka da je kretanje švajcarske valute postalo nepredvidljivo u odnosu na vodeće svetske valute, a nominalna kamata na "švajcarac" je najniža i to može dovesti do problema, kaže ekonomista Jurij Bajec.

Bajec je objasnio da nedoumicu bankama stvara neizvesnost da li će švajcarski franak da raste ili će biti stabilan u odnosu na vodeće svetske valute. “Ako švajcarski franak bude jačao prema dinaru, onda niska kamata koju on nosi neće biti povoljna za kredite koje banke daju klijentima”, smatra on.

On je rekao da domaće banke generalno sugerišu klijentima da se u ovom momentu ne zadužuju dugoročno, zbog bojazni da ne zapadnu u dužničku krizu, a onda ni banka ne bi mogla da naplati svoja potraživanja. Banka Inteza je u interesu svojih klijenata donela odluku da do daljnjeg obustavi odobravanje stambenih kredita u “švajcarcima”, dok se zajmovi vezani za evro odobravaju nesmetano. U uslovima pojačane neizvesnosti i intenzivnijeg kolebanja kurseva, koje je posebno karakteristično za valute poput švajcarskog franka, sa nominalno nižom kamatnom stopom i nepredvidivim kretanjima, rizik zaduživanja se multiplikuje.

U Hipo Alpe Adria banci takođe su obustavljeni stambeni krediti u “švajcarcima”, a podignute kamate na ove pozajmice u evrima. Tako, na zajmove sa deset odsto učešća, osigurane kod Nacionalne korporacije, kamata iznosi oko 9,7 odsto. Tu je i tromesečni euribor, koji je trenutno 5,21 odsto, plus 4,5 odsto bankarski deo. Na ovo treba dodati i prateće troškove.

I Rajfajzen banka je obustavila odobravanje stambenih kredita u švajcarskim francima zbog visokog rizika ove valute, a normalno odobrava ove zajmove u evrima.

U protekle dve nedelje građani koji otplaćuju zajmove sa deviznom klauzulom plaćali su veće iznose rata zbog rasta evra. Više novca morali su da izdvoje posebno klijenti banaka koje su prodajni kurs evra, po kojem preračunavaju mesečne obaveze za kredite, naplaćivali i 84 dinara, dok je u menjačnicama bio oko 83,6 dinara.

U Srbiji su tokom ove godine stambeni krediti bili najtraženiji i dostigli su nivo od 135 milijardi dinara.

Ko se kocka s kaparom?

Da li će kapara biti vraćena kupcu ako se desi da ipak ne obezbedi kredit za kupovinu stana - pitanje je koje najviše interesuje potencijalne kupce stanova u situaciji kad je dobijanje kredita krajnje neizvesno. Sudeći prema propisima, odgovor, u najkraćem glasi: zavisi od toga šta stoji u predugovoru.

Svi koji su krenuli u potragu za stambenim kreditom znaju da sa prodavcem prvo treba da potpišu predugovor. Taj dokument radi advokat ili agencija za promet nekretnina, koju su klijenti angažovali za kupoprodaju. Kupac je, prema predugovoru, dužan da kao garanciju prodavcu da kaparu koja iznosi minimum deset odsto vrednosti nekretnine. Potom u predviđenom roku treba da isplati i ostatak.

„Ako je predugovor napisan kako treba, kupac nema razloga za brigu. U predugovoru treba da piše u kojim slučajevima se kapara vraća a u kojima ne. Ako je "viša sila" u pitanju, kupcu bi trebalo da bude vraćen novac. Ukoliko banke obustave isplatu kredita, to se tretira kao viša sila. Ali, problem može da nastane ako je prodavac dobijeni novac kao kaparu uložio za kupovinu novog stana”, kaže Kaća Lazarević, suvlasnik agencije "Alka".

„Situacija je vrlo kompleksna, posebno u ovom trenutku svetske finansijske krize. Agenti za nekretnine odavno su predlagali da se kao garancija za dobijanje kredita ne daje kapara, već depozit”, navodi ona.