Slane sobe na seoski način: "Osmeh na licu svaki put kada iz njih izađemo sa velikom leđanicom"

Na obroncima Murtenice, u selu Draglica, vredni domaćini spremni su za zimsku sezonu, a dim se vijori ne samo iz kuća već i iz vrelih sušara.

Prepoznatljiva po mirisu dima, nepravilnog oblika i odlične slanoće pršuta je svojvrsni delikates. Bez nje se ne može zamisliti nijedan obrok, pa su "slane sobe na srpski način" kako još nazivaju sušare, neizostavan deo svakog domaćinstva.

"Dobro meso i bukova drva su jedina dva faktora od kojih zavisi kvalitet sušenog mesa na tradicionalan način. Ljudi po gradu idu u slane sobe da se relaksiraju, ali i mi imamo naše u selu. Vraćaju nam osmeh na lice svaki put kad iz njih izađemo sa velikom leđanicom", rekao je za RINU domaćin Veliša Petrović iz Draglice.

Foto: RINA

Receptura se za ovaj suhomesnati delikates prenosi decenijama sa koleno na koleno. Generacijima ona je nasledstvo od kog ne odustaju. Veliša je proces sušenja naučio od svog oca i ističe da ima mnogo pršuta, ali da najbolje miriše ona koja se suši u planiskim selima.

"Najvažnije da se meso pravilno usoli i ostavi da odstoji oko nedelju dana. Suvo bukovo drvo i novembarski mraz koji svakog jutra okuje selo ispod Murtenice jedna su od tajni kvalitetnog suvog mesa. Za nastajanje najbolje pršute i slanine, zavisi od vremenskih uslova u proseku od petnaest do mesec dana", kaže Veliša.

Veruje se da je selo Draglica ime dobilo po dragim licima koja u njemu žive. Moguće je da upravo čist vazduh i zdrava hrana kod njih "ubijaju" sve negativne uticaje i zato im je na licima najčešće osmeh, pa je selo i imalo razloga po čemu da dobije ime. Nalazi se u živopisnim predelima između Tornika i Murtenice.

Foto: RINA

"Ovo je selo u kom svi ljudi između sebe govore, nema svađa, slažemo se i živimo bez trzavica, pa je legenda da je ime dobilo po dragim licima verovatno tačna. Nekada je bilo mnogo više ljudi i selo je bilo mnogo življe, ali sada mi koji smo ostali trudimo se da sačuvamo ognjišta naših predaka i da ih ne obrukama. Svakog putnika namernika ili bilo koga ko je slučajno prošao kroz Draglicu dočekujemo kao rod najrođeniji", priča Nedeljko Grujičić.

U ataru sela Draglica nalazi se i pravi dragulj, Tavničko jezero, koje je nastalo pre tridesetak godina na dnu rudničke jame. Zbog strmih padina do vode se jako teško prilazi, a najviša dubina je oko 18 metara. Koliko je ovo selo u kom žive srdačni i nasmejani ljudi živopisno pokazuje i to da sa pojedinih brda iz Draglice puca pogled na planine Durmitor i Ljubišnja.