Propalo čak 627 privatizacija

Od početka godine do danas u Srbiji su privatizovane samo dve firme, Enikon iz Loznice i Porečje iz Vučja, ukupno za nepunih 250.000 evra.

Dokazano loših kupaca, međutim, znatno je više, jer su u istom periodu raskinuta 22 kupoprodajna ugovora.

I posle skoro deceniju privatizacije i dalje ima neprodatih firmi, ravno - 456. Skoro polovina, njih 208, po svoj prilici neće ni biti prodato. Postupak je u prekidu, jer su osnivači sa prostora neke od bivših republika ili je reč o vodoprivrednim dobrima i zadrugama. Interesovanja, međutim, nema ni za preostalih 248, pa, iako ne postoje pravne smetnje, teško da će doći do novog vlasnika. "Postojeći model privatizacije je u velikoj meri iscrpeo svoje mogućnosti. Sva društvena preduzeća su makar jednom ponuđena na prodaju, ali kupaca, u ovom trenutku, očigledno nema", kaže Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju. On navodi da je Agencija u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja i SIEPA počela da primenjujemo nove forme privatizacije u okviru postojećih zakonskih okvira.

"Neke neuspešne privatizacije uspeli smo da pretvorimo u uspešne priče kao što su primeri Fabrike hartije Beograd, investicije Jura korporacije u fabrici Zastava Elektro u Rači, ili Benetona, koji bi trebalo da preporodi Niteks iz Niša. Kroz postupak restrukturiranja obezbeđujemo da se neki strateški investitor zainteresuje kupovinom dela imovine", kaže on.

Do sada je raskinuto čak 627 privatizacija. Kako je prodato ukupno 2.280, znači da je čak 27,5 odsto njih bilo neuspešno. Koliko je ljudi radilo u tim preduzećima, u Agenciji za privatizaciju ne znaju. Kao što niko sigurno ne zna ni koliko je ljudi promena vlasništva ostavila bez posla.

Kada se kupac proglasi lošim i sa njim raskine ugovor, preduzeće se vraća u nadležnost Agencije. To, međutim, nije garancija preporoda, pa je od oko 200 njih na kraju završilo u stečaju. Ponovo je prodato 117 firmi, a Agencija je i dalje nadležna za još 256 preduzeća i njima upravljaju zastupnici kapitala.

Cvetković kaže da je "mnogo ciljeva proklamovano 2001. godine kada je ustanovljen ovaj model privatizacije. Neki su ispunjeni, a neki nisu. Ovaj model, koji je trebalo da privuče investicije i da transformiše privredu, dao je odlične efekte u ranijim fazama, ali se u kasnijim fazama pokazalo da nije obezbedio odgovarajući kvalitet investitora".

"Od negativnih efekata privatizacije svakako je najočigledniji povećanje nezaposlenosti. Glavni razlog za to je nedovoljno investiranje. Gde god su se desile ozbiljne investicije nakon privatizacije ta preduzeća i sada dobro posluju. Tamo gde je do izražaja došao špekulativni karakter transakcija koje su pre svega imale druge ciljeve, tu se desio neuspeh privatizacije", objašnjava on.