Porez na svaki automat u Srbiji: Koliko trošimo na kafu i grickalice, kakva je zarada?

Kakvo je uopšte tržište ovih automata u Srbiji?

Vrste aparata i cena

Kako navode u firmi Beoline trade koja se bavi distribucijom ovakvih vrsta aparata, u ponudi imaju automate za tople napitke i apetisane - grickalice i piće. Kažu da nekih velikih razlika među samim automatima nema, sem u dizajnu, tehničkim rešenjima i naravno - ceni.

"Cene automata zavise od same starosti automata, koji naplatni sistemi se ugrađuju i slično, ali napominjemo da prodaja kao takva skoro da i ne postoji, to je izuzetno mali procenat, s obzirom na to da klijenti uzimaju automate u najam ili kao krajnji korisnici naših vending usluga", poručuju za naš portal.

Da skoro svi ovi aparati rade po istom principu potvrđuju i iz firme BD Vending.

"Naša firma nudi prvenstveno aparate renomiranog Italijanskog proizvođača Bjanki. Pored ove Italijanske firme na našem tržištu je dosta zastupljena i firma SAEKO. Neke velike razlike u funkciji i primeni bilo kog od ovih aparata praktično i da nema. Svi oni skoro da rade po istom principu a naročito gledano iz ugla krajnjeg korisnika koji pristupa aparatu", kažu za B92.net.

Ističu da je tržište tako uređeno da praktično nude na upotrebu, ili iznajmljivanje one modele koje imaju na lageru, tako da krajnji korisnik i nema baš neku mogućnost da bira.

"Što se tiče prodaje aparata, najzastupljenija je ponuda i potražnja polovnih aparata. Cene su šarolike i kreću se od 300 - 400 evra pa idu i do 3.000 - 4.000 evra u zavisnosti od starosti modela, njegove funkcije i mogućnosti koje pruža", preciziraju.

Ko su najveće mušterije?

"Najčešće mušterije su srednje razvijene firme sa više zaposlenih ili firme koje imaju delatnost sa velikim protokom mušterija. Naravno i velike firme sa po više stotina zaposlenih, fakulteti, javne institucije. Svakako da potrošnja artikala zavisi od same lokacije i broja ljudi kojima je dostupna, kao i okruženja oko same lokacije aparata (da li postoji pored kafić ili prodavnica koja nudi slične artikle)", dodaju u BD Vendingu.

Uz to, iz Beoline trade-a poručuju da sem već navedenih ustanova i firmi, u poslednje vreme im se sve češće javljaju i klijenti koji aparate postavljaju na javna mesta.

Foto: Depositphotos, librakv

Koliko ljudi troše na proizvode sa automata?

Topli napici su uvek u proseku pristupačni za svaku vrstu klijentele, naglašavaju naši sagovornici, dok za grickalice i sokove u proseku važe cene kao u prodavnicama.

"Cena kratke espreso kafe na našim aparatima je 30 dinara u zatvoreniim lokacijama (firma i svaki dan se poslužuju isti ljudi) pa ide do 50 dinara na lokacijama otvorenog-javnog tipa. Kapućino, makijato i topla čokolada se kreću u proseku do 50 dinara. Čaj je 30 dinara u najvećem broju slučajeva. Flašice vode od 0,5l se kreću do 50 dinara, grisine 20, kroasan 60, gazirano piće u limenci 50, čokoladni keks 90 dinara...", nabrajaju u BD Vendingu.

Pre nekim procenama, zaposleni u većim firmama za jedan dan isprazne jedan aparat sa grickalicama koji prosečno ima oko 200 artikala različite vrste proizvoda (slatkiši, slaniši, sokovi, voda...) i popiju više od 100 kafa dnevno.

Kako je korona uticala na promet?

Beoline trade navodi da je veliki broj firmi tražio da se automati isključuju kako ne bi dolazilo do okupljanja zaposlenih, te da je dosta njih radilo i od kuće, tako da su u prošloj godini poslovali sa ogromnim gubicima.

Slično su nam rekli i u BD Vendingu.

"Pandemija koronavirusa je desetkovala ovu vrstu posla. Prelazak mnogih firmu na rad od kuće, ekonomska kriza, smanjeno kretanje ljudi, opšti strah od daljeg razvoja situacije... Sve je to drastično poremetilo dalji razvoj, ali i već postignute dogovore. Blago rečeno, celokupno tržište ovim proizvodima je u startu doživelo pad od sigurnih 50-60 procenata, ovo se malo ublažilo kako je pandemija odmicala, ali su efekti i dalje katastrofalni", napominju oni.

Fiskalizacija

A kako bi se na sve navedeno odrazio planirani proces fiskalizacije?

Foto: Depositphotos, Syda_Productions

Naime, kako su za B92.net poručili iz Ministarstva finansija, prema Zakonu o fiskalizaciji, koji je usvojen u decembru prošle godine, a čija primena je od 1. januara 2021. godine, propisano je da se fiskalizacijom obuhvati svaki samonaplatni uređaj - automat.

"Naime, propisano je da je predmet fiskalizacije promet dobra i usluga na malo i primljeni avans za promet na malo, a prometom na malo smatra se svaki izvršen promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, uključujući i promet izvršen putem samonaplatnih uređaja - automata", ističu u Ministarstvu.

Takođe, propisano je da obveznik fiskalizacije dužan da, pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa, Poreskoj upravi elektronskim putem dostavi podatke o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama u kojima će koristiti elektronski fiskalni uređaj, i to za svaki poslovni prostor i poslovnu prostoriju odvojeno, kao i svaku promenu koja se odnosi na poslovni prostor, pri čemu se ove odredbe primenjuju i na postupak dostavljanja podataka o samonaplatnom uređaju - automatu.

"Podzakonskim aktom koji je u pripremi, bliže će se urediti vrsta podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, kao i o samonaplatinim uređajima – automatima, način dostavljanja podataka o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama, način njihovog dostavljanja Poreskoj upravi i način generisanja oznake poslovnog prostora", najavljuju iz Ministarstva finansija.

Očekivano, to se neće svima dopasti.

"Fiskalizacija u ovoj branši bi dovela sigurno do potpunog prestanka postojanja ove delatnosti kod nas. To bi prvenstveno bili dodatni enormni troškovi (jer cena fiskalizacije po aparatu je 500 evra, a cena samih aparat u većini slučajeva je tolika ili malo veća tako da je to praktično dupli trošak). Velike firme koje imaju i više stotina aparata bi bile dovedene u situaciju da imaju više milionski trošak, a male i srednje firme su već u nezavidnom položaju. Druga stvar je što bi fiskalizacija ove delatnosti dovela do drastičnog povećanja cene samog napitka, a to bi se odmah odrazilo na drastičan pad potrošnje tako da takav dvostruki efekat, to jest udarac ne bi preživeli ni veliki ni mali igrači u ovoj igri vending operatera", zaključuju iz BD Vendinga.