Obeleženo 185 godina geodetske delatnosti u Srbiji: Otvorena nova zgrada Arhiva RGZ

Otvaranje je održano danas povodom obeležavanja 185 godina geodetske delatnosti u Srbiji, u prisustvu ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislava Momirovića.

Momirović je rekao da je malo državnih institucija koje mogu da se pohvale sa toliko godina postojanja.

"Kada su naši preci osnivali državu i uvodili je u novo doba, znali su da ne mogu bez geodetske delatnosti i da sve što se bude planiralo i gradilo u Srbiji mora da bude izmereno i premereno", istakao je Momirović.

Istakao je da je poslednjih godina, u jeku najvećeg investicionog talasa u izgradnju infrastrukture u istoriji Srbije, RGZ snažan partner Vladi Srbije, projektantima i izvođačima radova.

"Čeka nas veliki posao i veliki projekti koji će izmeniti lice Srbije, koji neće moći da budu završeni bez vaše ekspertize", poručio je Momirović.

Dodao je da je vlada omogućila RGZ-u da zaposli dodatnih 650 radnika, kako bi se ubrzao rad njegovih službi i nastavila reforma RGZ.

Momirović je istakao da su aktivnosti RGZ pomogle u privlačenju stranih investicija i ekonomski napredak.

Direktor RGZ Borko Drašković je istakao da građani imaju najveći strah od gubitka imovine i da će sa novom zgradom trajno biti rešeno pitanje čuvanja dokumenata građana, uz digitalizaciju.

"Digitalizacijom ćemo omogućiti da svi podaci potrebni građanima i privredi budu dostupni na jedna klik na mobilnom telefonu", istakao je Drašković.

On je rekao da RGZ ujedno obeležava i 30 godina rada u današnjem formatu.

Istakao je da je RGZ ušao u reformu sa Svetskom bankom i da su značajno unapredili rad i da godišnje imaju 150 miliona zahteva upućenih RGZ-u.

Drašković je naveo da više od 3.000 ljudi radi u RGZ, među kojima je više od 600 inženjera.

"RGZ čuva, prikuplja i distribuira podatke o blizu 19 miliona parcela i pet miliona objekata u katastru nepokretnosti ", naveo je on i dodao da RGZ vodi ukupno 14 različitih katastara.

U novog zgradi Arhiva RGZ nalaziće se arhivski depo koji će rešiti problem smeštaja arhivskih dokumenata, koji se trenutno nalaze u neadekvatnom prostoru.

Objekat specijalne namene sadrži osam velikih glavnih depoa, od po 250 kvadratnih metara. Sedam su pod policama, a jedan je prazan i u njega će ići kasete sa planovima.

Drašković je istakao da je RGZ povezana sa 220 državnih institucija...

Na pitanje novinara koliko još ima starih predmeta za upis objekata u katastar, Drašković je odgovorio da se stari predmeti u RGZ rešavaju po starim analognim propisima i da će to biti rešeno, ali da je smanjen njihov broj u prethodnom periodu sa 750.000 na 428.000.

Prvi podaci o opisivanju i merenju zemljišta u Srbiji datiraju još iz perioda srpske srednjovekovne države, a 1837. se smatra za godinu početka razvoja profesionalne geodetske delatnosti jer je srpski knjaz Miloš Obrenović, na Spasovskoj narodnoj skupštini 28. maja 1837. godine u Kragujevcu, pokrenuo pitanje premera i klasiranja zemljišta.

Knjaz je tom prilikom održao "Slovo" i u tački 3. naredio da zemlju treba motkom premeriti radi pravilnijeg razreza danka seljacima.

Prvi premer izvršen je 1837. godine na prostoru Savamale zbog preseljenja dvora Knjaza Miloša iz Kragujevca.

Pitanje katastarskog premera i osnivanja katastra u Srbiji pokrenuo je Milan Andonović koji je osnovao Zemljomersku školu u kojoj je za kratko vreme postojanja (1890-1895) odšolovan veliki broj savremeno obučenih zemljomera.

Po prestanku rada ove škole Andonović je osnovao Geodetski zavod, koji je nastavio započete radove na premeru za potrebe izrade regulacionih planova.

Sadašnji RGZ je nastao 1992. godine spajanje gradskih uprava za katastar.