Nema SDK, nema plaćanja doprinosa

Trenutno iz ionako praznog budžeta treba izdvojiti milijarde dinara koliko poslodavci duguju za doprinose.

Ministarstvo finansija stalno “preti” da će nesavesne gazde naterati da izvršavaju svoju zakonsku obavezu, ali očigledno još uvek nema pravi mehanizam za to.

Pokušaj da se uplate doprinosa kontrolišu preko banaka očigledno ne daje rezultate jer je broj poslodavaca koji izbegavaju plaćanje doprinosa iz meseca u mesec sve veći. Mada sada manje od 1,8 milion radnika izdržava 1,6 milion penzionera, što za rezultat ima da se već ove godine – a dogodine će doći novi penzioneri pa će trebati i više – za najstarije izdvaja oko četiri milijarde dinara mesečno, od čega polovina iz budžetske kase. Tačnije, daće 230 milijardi dinara, a toliko trenutno duguju poslodavci za doprinose. Recepti koji daju rezultate u svim drugim zemljama u pogledu redovne naplate poreza i doprinosa očigledno ovde nikako ne mogu da se primene jer, sva je prilika, za to pre svega ne postoji politička volja.

S druge strane, gazde prete otkazima, što bi dovelo do još gore socijalne slike Srbije, odnosno do povećanja nezaposlenosti i rasta siromaštva. Očigledno država, vagajući između dva zla, odlučuje da na pleća zaposlenih i ostalih građana Srbije prebaci teret nesavesnih poslodavaca i tako očuva socijalnu bedu hodajući stalno po ivici ambisa jer se, ako se stvari pod hitno ne promene, može dogoditi da u njega upadne pa time povuče i penzionere koji sada ipak imaju redovna primanja i ne osećaju koliko to državu zapravo košta.

A da je košta – košta, i svaka naredna vlast imaće težak zadatak da nastavi redovnu isplatu penzija ukoliko se ili ne poveća broj zaposlenih ili ne pronađe način da se gazde nateraju na to da plaćaju doprinose.

Svaka priča da je nemoguće sprovesti finansijsku disciplinu a pri tom ne ugroziti postojeći broj zaposlenih pada u vodu ako se ima u vidu da je stroga kontrola plaćanja doprinosa u ovoj državi postojala do pre desetak godina, kada je važilo pravilo da nijedan nalog privrednika ne može proći u banci bez pečata tadašnjeg SDK-a, koji je bio dokaz da je firma uredno izmirila obaveze. Onog trenutka kada je takva praksa promenjena, krenulo je masovno izbegavanje plaćanja doprinosa i ostavljanje hiljade i hiljade radnika bez njih.

U Poreskoj upravi tvrde da se i sada može, bar delimično, pokriti šteta koju su poslodavci napravili neplaćanjem doprinosa jer veruju da od 230 milijardi duga 54 milijarde mogu biti naplaćene, dok je ostatak dug preduzeća u stečaju i privatizaciji, a tu zakoni zabranjuju naplatu poreza i doprinosa. Jedino što mogu je da blokiraju račun poslodavaca, ali on može otvoriti novi pa mu, samim tim, ništa ne mogu.

Ministarstvo finansija bi svojim aktom, tvrde u upravi, moglo narediti bankama da spreče poslodavce da posluju sve dok ne dostave dokaz da su izvršili obaveze prema državi, ali ono to još zvanično nije naredilo. I tako ukrug.

Dok se narednog meseca ne obelodani šta je to Ministarstvo finansija “smislilo” kako bi nateralo nesavesne gazde da izvršavaju svoje obaveze mnogi zaposleni i dalje su bez zdravstvene zaštite a dugovanja potražuje ne samo penzijski fond već i Republički zavod za zdravstveno osiguranje.

Tako sada najmanje 70.000 zaposlenih ne može da se leči ni od najjednostavnijih bolesti zbog neažurnosti svojih poslodavaca. Dug od osam miljardi dinara koji je prema RSZO napravilo 118.819 firmi širom Srbije, razlog je zašto su ovim radnima ostale neoverene zdravstvene knjižice.

Nesporno je da je država, svesna svoje krivici i nemoći, odlučila da napravi određeni kompromis i da delu ovih radnika ipak da zdravstvene markice ali pod uslovom da poslodavac odmah počne s redovnom uplatom zdravstvenog osiguranja.