Mali: "Na sednici Vlade donosimo još jednu meru" FOTO

Međutim, kako je istakao, Vlada će se potruditi da zaštiti građane Srbije i obezbedi sve neophodne uslove kako bi privreda mogla nesmetano da funkcioniše.

"Daćemo sve od sebe da zaštitimo građane Srbije i privredu i da joj obezbedimo sve što je potrebno kako bi normalno funkcionisala", poručio je Mali sa konferencije "Koliko je srpska privreda otporna na globalne krize i izazove", koja je danas održana u Privrednoj komori Srbije.

Na skupu su se prisutnima obratili i ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji Tomas Šib i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Ministar je dodao da će sigurna snabdevenost energentima privrede i građana biti prioritet u narednom periodu. Kako je objasnio, cena energije ugrađuje se u cenu proizvoda, te od toga direktno zavisi kretanje inflacije i dalje njen uticaj na životni standard građana, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

"Veliki su izazovi i to ne mogu da poreknem. Velike su poteškoće u Evropi da se u narednih šest do devet meseci obezbedi sigurno snabdevanje gasom, električnom energijom i naftom. Cela ekonomija zavisi od tih cena, to su inputi koji određuju troškove poslovanja, a ako se na to doda i rastuća inflacija i potreba da rastu plate građana, kako se ne bi ugrozio standard, privreda se suočava sa velikim problemima. Rastu cene inputa, sa druge strane tu je pritisak na porast plata, a nemate mogućnost da povećate plate i tako dolazite do stagflacije i pitanja šta dalje. To su veliki izazovi pred kreatorima fiskalne i monetarne politike", objasnio je Mali.

Kako je istakao, u monetarnoj sferi, očekuje se da polako rastu kamatne stope, a to poskupljuje kapital i usporava ekonomije, a sa druge strane, na taj način se borite sa rastućom inflacijom. Sa druge strane, tu je i pitanje fiskalne politike, gde se preispituje da li su i dalje potrebni fiskalni stimulansi, jer oni, takođe, dovode do porasta inflacije, a sa druge strane bez subvencionisanja privrede i građana kroz kontrolisane cene, imate opasnost od masovnog otpuštanja.

Ministar je naveo da trenutno makro indikatori pokazuju da Srbija ima rast privrednih aktivnosti u zemlji, što je ohrabrujuće. Mali je ostao kod projekcija da će Srbija ove godine imati deficit od tri odsto BDP-a i saopštio da je visina javnog duga 52,1 odsto BDP-a, što je daleko ispod kriterijuma koje propisuje Mastriht.

Foto: Tanjug/Jadranka Iliæ

"Nezaposlenost je između 10 i 11 odsto, na pretrkiznom nivou iz 2019. godine, što znači da smo sačuvali proizvodne kapacitete. Kada je stanje javnih finansija u pitanju, deficit će biti do tri odsto ove godine, a mnogo bolje nam ide naplata PDV-a, nego što smo očekivali. U prvom kvartalu ove godine, imali smo stopu rasta od 4,3 odsto. Očekujemo u drugom kvartalu rast negde oko 3,7 odsto. Daleko smo od recesije i dalje imamo rast proizvodnih i privrednih aktivnosti u našoj zemlji", naveo je Mali.

Ministar se osvrnuo na saradnju sa Nemačkom, istakavši da je ona trenutno prvi trgovinski partner Republike Srbije, prema obimu robne razmene.

"Nemačka je pre osam godina bila četvrti spoljno-trgovinski partner, a danas je prvi. Mi ćemo ove godine, kako stoje stvari, imati razmenu od preko 7,5 milijardi evra. Samo u prva tri meseca razmena je 26,9 odsto veća nego u istom periodu prošle godine. Nemačka je i naš treći najveći strani investitor", podvukao je Mali.

Prema njegovim rečima, reč je o ogromnoj podršci Nemačke, koja sa naše strane nameće odgovornost da poslovni ambijent učinimo još atraktivnijim za nova ulaganja i izazove koji nas očekuju.

On je naglasio i da Srbija čvrsto stoji na evropskom putu, a da je najvažniji spoljno-politički cilj Srbije punopravno članstvo u EU. Mali je Nemačkoj i ambasadoru Šibu zahvalio na dosadašnjoj podršci na putu ka evropskim integracijama.

Ministar finansija je podsetio da se već 2020. godine, kada je krenula pandemija, videlo da okolnosti u svetu više nikada neće biti iste. Vlada je sa svojim merama reagovala brzo i odgovorno. Tri paketa ukupne vrednosti 8,8 milijardi evra, što je oko 18,2 odsto BDP-a, pomogli su da se izbegnu otpuštanja i zatvaranje pogona, a Srbija je 2020. i 2021. godine uspela da ostvari jednu od najvećih stopa BDP-a.

Mali je naveo da su bez obzira što za sada naša privreda dobro funkcioniše, ogromni izazovi sa kojima se susreće srpska ekonomija.

"Naša ekonomija zavisi od toga šta se dešava u Evropskoj uniji. Kriza u Ukrajini i dalji nastavak pandemije, veliki problemi u lancima snabdevanja, visoka inflacija, energetska kriza, sve su to faktori koji dovode ceo svet u opasnost od recesije i vode u stagflaciju. Stagflacija dovodi do visoke inflacije i pada zaposlenosti. To je sve sa čime se suočavamo i mi", naveo je Mali.

On je podsetio da je naša Vlada u ovom trenutku preduzela niz mera da zaštiti interes privrede. Imamo kontrolisanu cenu goriva, nepromenjenu cenu struje kao i sigurno snabdevanje, možda i najnižu cenu gasa u Evropi, a ograničili smo i cene osnovnih životnih namirnica.

Foto: Tanjug/Jadranka Iliæ

Nastavlja se, takođe, sa direktnim novčanom podrškom građanima. Do sada smo imali direktnu isplatu 10.000 dinara zaposlenima u zdravstvu i prosveti, 100 evra mladima između 16. i 29. godina i 20.000 dinara isplatu penzionerima.

"Sada je u toku prijavljivanje za 100 evra za mlade. I time pokazujemo ne samo stabilnost naših finansija i snagu, već i brigu prema onima kojima je podrška najpotrebnija kako bi očuvali životni standard u što većoj meri", kazao je Mali.

Ministar je najavio da će na sutrašnjoj sednici, Vlada usvojiti novu meru koja se odnosi na preduzeća koja posluju sa Ukrajinom, Belorusijom i Rusijom.

"Ta mera se odnosi na 1.400 preduzeća, a reč je o onima koji posluju sa Ukrajinom, Belorusijom i Rusijom. Mera se odnosi na refinansiranje kredita iz prve garantne šeme, kreditima iz druge garantne šeme. Na ovaj način im se omogućava duži period otplate, do pet godina, sa grejs periodom do dve godine, kako bi prebrodili krizu", kazao je Mali i dodao da će ova mera "ma koliko se činila malom, pomoći preduzećima koja su pogođena sukobom u Ukrajini".

On je poručio na kraju da je Vlada Srbije u potpunosti opredeljena za nastavak reformi u našoj zemlji.

"Proces e-fiskalizacije koji smo sproveli od 1. maja daje sjajne rezultate. Prvog maja je krenuo sistem e- faktura za 10.500 korisnika javnih sredstava. Ko god želi da radi sa državom mora da primeni sistem e-faktura. Do kraja godine očekujemo uključenje u taj sistem privatnog sektora koji je u sistemu PDV-a, a to će mnogo doprineti transparentnosti naše ekonomije", naveo je Mali dodajući i da reforma Poreske uprave ide po planu.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da su prisutna tri loša signala - veliki globalni skok inflacije, visoka kamatna stopa i cena bakra koja je trenutni niža 10 posto. Energenti više nikada neće biti jeftini kao pre krize.

"Analitičari predviđaju da će tokom rata doći do jednog rata energenata - isporuke gasa ka Zapadnoj Evropi, što će dovesti do velikih problema", istakao je Čadež.

On je podsetio da je privreda Srbije veoma vezana za nemačku privredu.

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib kazao je da je nesumnjivo da će rat u Ukrajini imati velike posledice na svetsku ekonomiju.

"Pre rata ukrajinski IT sektor je bio jedan od najbrže rastućih. Sada stručnjaci iz ove oblasti nisu u mogućnosti da rade", naveo je Šib.

Ambasador Šib ukazao je na to da se rat u Ukrajini odražava na prosečni rast inflacije i istakao da će privatni sektor iz Nemačke nastaviti da ulaže u dugoročne projekte u Srbiji.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Siniša Mali, MBA, CFA, CAIA (@mali_sinisa)