Koliko košta "besplatni indeks"

Računica je jasna: prva godina studija je besplatna za 2.500 brucoša, to će Megatrend koštati gotovo četiri miliona evra, ali će zato ti isti studenti plaćati prijavu ispita, udžbenike i naravno – još tri godine studija.

Ono što je sigurno jeste – mnogi će se zaleteti po indeks, jer je već godinama ovo najjevtinija školarina u poređenju sa ostalim privatnim univerzitetima. Kada je reč o državnim fakultetima, brucoši Megatrenda, mahom budući menadžeri, imaju na primer tri puta skuplju školarinu od brucoša fizike ili rudarstva na Univerzitetu u Beogradu.

Većina profesora nije želela javno da „stane na crtu” profesoru Jovanoviću a nezvanično se svi komentari mogu svesti u jedan – nova „šargarepa” sa Megatrenda, da bi se zbog slabog interesovanja privukli novi studenti, a sve to iskorišćeno u predizborne svrhe.

"Ne slažem se sa ovakvim potezom jer se koristi damping sistem za rušenje državnih univerziteta koji se pri tom ograničavaju, a pravi se prostor za privatni biznis. To nije ništa drugo do privatizacija uz podršku ljudi iz vlasti", kaže dr Tomislav Živanović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost i profesor Poljoprivrednog fakulteta UB.

Po njegovim rečima, ovo nije samo najobičniji marketinški trik, već i pomoć Socijalističkoj partiji Srbije pred izbore, jer se zaboravlja da je Megatrend nastao upravo u vreme procvata SPS pre dvadeset godina.

"Ova ideja o besplatnom studiranju je bila moja, kao i prošlogodišnja 'Završi Megatrend i pali', razvijao sam je u tajnosti i nije imala nikakve veze sa SPS-om, ali nemam ništa protiv da je SPS iskoristi u svojoj predizbornoj kampanji", kaže rektor MIća Jovanović i dodaje da je u ovoj partiji od osnivanja.

Jovanović napominje da je školarina od 1.500 evra ista već punu deceniju i da se plaća na 10 rata, kao i da je ovde prolaznost 62 odsto, što znači da nije, kako se priča u javnosti, tačno da je dovoljno samo da se student pojavi i položi ispit. On tvrdi da je sve ovo učinjeno isključivo iz želje da se u godini najveće krize pomogne mladima i da nije demagogija to što su mu u ovom trenutku društvena odgovornost i interes Srbije – važniji od profita.

Šest fakulteta predložilo povećanje školarine

Istovremeno, šest fakulteta Univerziteta u Beogradu predložilo je povećanje školarine za samofinansirajuće studente za školsku 2012/2013. godinu, dok je Stomatološki odlučio da smanji cenu za 40.000 dinara. Povećanje školarine, u odnosu na prošlu godinu, kreće se od 5.000 do 21.000 dinara. Elektrotehnički fakultet je posle dve godine predložio da se školarina poveća za 9.000 dinara, pa će brucoši plaćati godinu studija 90.000 dinara. Na smeru za softversko inženjerstvo, koji upisuju samo akademci koji sami plaćaju studije, godina će, najverovatnije, poskupeti sa 183.000 na 204.000 dinara.

Povećanje školarine za 6.000 dinara predložio je Tehnološko-metalurški fakultet, koji tri godine nije menjao cenovnik, i to sa 60.000 na 66.000 dinara. Cena osnovnih akademskih studija na Fakultetu organizacionih nauka trebalo bi da se poveća sa 129.00 na 139.000 dinara, dok će studiranje na daljinu biti skuplje za 7.000 dinara. Godina studija na Šumarskom fakultetu trebalo bi da poskupi za pet hiljada dinara.

Fakultet političkih nauka je, posle osam godina, predložio jedinstvenu cenu za sve studijske programe, koja iznosi 98.000 dinara. Geografski i Učiteljski fakultet predložili su poskupljenje od 10.000 dinara.

Najskuplje školovanje je na Arhitektonskom fakultetu, gde godina studija košta 240.000 dinara, a najjeftinije na Rudarsko-geološkom - 45.000 dinara. Jedina visokoškolska ustanova koja ima istu cenu studija za samofinansirajuće akademce od 2004. je Mašinski (60.000), a već pet godina cenu ne menja ni Fakultet veterinarske medicine, kao ni Hemijski.