Infrastruktura u Srbiji prilika za investiranje: "Razgovaramo o intersiti vozu Beograd-Beč"

On je na panelu posvećenom infrastrukturi u okviru Foruma za poslovnu i naučnu saradnju Srbije i Italije naveo da se sada u našoj zemlji gradi 198 kilometara brzih pruga.

Istakao je da su u Srbiji pojačane državne investicije u infrastrukturu, pa je u ovu svrhu 2023. iz budžeta uloženo 3,6 milijardi evra i pozvao italijanske privrednike da ulazu u infrastrukturu u Srbiji. Podsetio je da je završena brza pruga od Beograda do Novog Sada i da će Srbija do kraja sledeće godine biti brzom prugom povezana sa Budimpeštom.

"Nedavno smo potpisali ugovor sa Evropskom unijom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom komisijom o gradnji 228 kilometara pruge ka jugu Srbije, odnosno od Beograda do Niša. U toku je projektovanje za ovu prugu, do sredine godine bi to trebalo da se uradi, a prvi tenderi da se raspišu do kraja ove godine i podeljeni su u tri lota", rekao je Vesić.

Naveo je da je vrednost ovog projekta oko 2,7 milijardi evra, od čega EU daje 610 miliona evra, 500 miliona je iz budžeta Srbije, a ostalo su pare iz kredita. Prema njegovim rečima pregovara se sa Evropskom komisijom da se zajedno radi i pruga prema Preševu, što je nastavak pruge od Niša za 88 kilometara, pa bi Srbija kada se sve ovo završi imala skoro 500 kilometara brzih pruga.

"Sa Evropskom komisijom razgovaramo i o izgradnji intersiti voza između Beograda i Beča, a prošle nedelje sam u Rimu razgovarao sa svojim domaćinima da se Italija uključi u ovaj projekat. Mi bismo do granice sa Hrvatskom radili 90 kilometara, to sada projektujemo i do sredine godine imaćemo projekat i čim dobijemo novac raspisaćemo tender", rekao je Vesić.

Kazao je da će u narednom periodu tri zakona iz oblasti železnice biti na dnevnom redu Skupštine Srbije i da će njihovim usvajanjem svi propisi u Srbiji u ovoj oblasti biti usaglašeni sa propisima EU. Istakao je da će se raditi i na rekonstrukciji regionalnih pruga, oko 1.700 kilometara ukupno od čega je najvažnija pruga Beograd-Bar, odnosno njen deo kroz Srbiju.

"Mi vidimo budućnost Srbije u logistici i bićemo raspoloženi za investicije u logistiku. Uskoro ćemo otvoriti intermodalni terminal u Batajnici", rekao je Vesić. Kada je reč o vazdušnom saobraćaju naveo je da Srbija od svih zemalja ima najviše direktnih letova sa Italijom i da će ove godine biti uvedena četiri nova redovna leta prema ovoj zemlji.

Istakao je da se u Srbiji gradi 412 kilometara auto-puteva, a u planu je da se rekonstruiše još 746. Prema njegovim rečima Srbija želi da se poveže sa susedima zbog čega se grade ili će se graditi putevi prema Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji. Naveo da će uskoro krenuti tenderi za put prema Albaniji i da italijanske kompanije mogu da učestvuju na njima. Ukazao je i da dozvole koje naši prevoznici moraju da dobiju u Italiji, prave probleme i da je zato tražio da se ukinu kao što su već uradile neke druge zemlje.

"Za sada sam od italijanske vlade dobio obećanje da ćemo dobiti potreban broj dozvola", rekao je on.

Italijanske privrednike je pozvao da iskoriste i prednosti koje naša zemlja ima članstvom u inicijativi Otvoreni Balkan (OB) i naveo da se sledeće sedmice potpisuje dokument kojim će isti tagovi za naplatu putarine važiti u zemljama članicama OB, dakle Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji.

Šef Regionalne kancelarije za Zapadni Balkan Evropske investicione banke (EIB) Alesandro Bragonci istakao je da Srbija pokazuje veliku volju da dugoročno ulaže u povezivanje i transport, auto-puteve ali i rečni saobraćaj. Prema njegovim rečima najvažniji sektori EIB su transport, zatim mala i srednja preduzeća a sto se transporta tiče EIB finansira najvažnije koridore u ovom delu Evrope.

"Naša strategija je da smo se prebacili sa grinfild projekata na transport koji je održiv odnosno zelen a izvan transporta finansiramo i rečni saobraćaj", rekao je on i dodao da EIB želi da pojača plovnost Dunava. Prema njegovim rečima osim transporta EIB u Srbiji finansira i izgradnju bolnica, ulaže u tehnološke parkove ali i obrazovanje i razvoj ruralnih sredina.