Opera "Rigoleto" svojevrsni Epstinov dosije iz 19. veka

 Igoov "Kralj se zabavlja" iz 1832. godine opisuje život na dvoru francuskog kralja Fransoe I. Raspususne zabave se razvratnim plemićima, raskalašnom dvorskom svitom, i ženama koje oni iskorišćavaju.

U sve je uključena dvorska luda, čovek koji zabavlja moćnike i pomaže njihovom svetu da opstaje. 

Pariska publika predstavu je videla samo jednom, jer je već sutradan zabranjena. 

Devetnaest godina posle pariskog skandala tu masku preuzimaju Frančesko Marija Pijave i Đuzepe Verdi. Pijave prema Igoovoj drami piše libreto, a Verdi mu daje muziku. Radnja se iz Pariza seli u Mantovu. Fransoa I postaje Vojvoda od Mantove, Tribule postaje Rigoleto, a Blanš – Đilda.

Tako je 11. marta 1851. u venecijanskom teatru "La Feniče" rođen "Rigoleto".

Srpsko narodno pozorište donosi zanimljivo tumačenje ovog Verdijevog dela. Rigoleto je priča o očevoj ljubavi i prokletstvu, ali i opera o licu i naličju moći. To je priča o licemerju u kom poniženje postaje tragedija samo onda kad se doživi kao lična nesreća. 

S. Doroški

"Rigoleta" u režiji Aleksandra Nikolića i pod dirigentskom palicom Mikice Jevtića Novosađani mogu da vide 1. i 3. oktobra od 19 sati. 

Rigoleta tumači bariton Željko R. Andrić, vojvodu od Mantove 1. oktobra Saša Štulić, a 3. oktobra Stevan Karanac. Đildu 1. oktobra tumači Marija Cvijić a 3. oktobra Darija Olajoš Čizmić. Sparafučilea tumači Goran Krneta, a Jelena Končar Magdalenu.

Ostale uloge tumače Nataša Tasić Knežević, Nikola Basta, Strahinja Đokić, Branislav Stankov, Igor Ksionžik, Andriana Petrovski i Vladimir Zorjan, Hor opere, Orkestar i Balet SNP-a. 

Ulaznice za oba izvođenja dostupne su na biletarnici Srpskog narodnog pozorišta i putem zvaničnog sajta.