Energetska tranzicija u Srbiji je moguća

To su poručili učesnici konferencije "Poslovni modeli za realizaciju održivih projekata u oblasti bioenergije".

Motivacija za lokalne samouprave za upotrebu biomase za grejanje javnih objekata je, kako je istaknuto, pre svega, ekonomska ušteda, smanjenje zagađenja, veća efikasnost i niži troškovi održavanja, a naročito vizija prelaska na korišćenje zelenih energija, rečeno je na skupu.

Na skupu u Privrednoj komori Srbije koja je okupila predstavnike državnih institucija, lokalnih samouprava, privrednike i eksperte iz Srbije i inostranstva, istaknuto je da je za projekte u oblasti bionergije ključna razmena iskustava iz prakse i upoznavanje sa uspešnim poslovnim modelima.

Skup su, uz podršku Kancelarije za javna ulaganja Republike Srbije, organizovali Privredna komora Srbije, Stalna konferencija gradova i opština u okviru projekta "BioVill" i program "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji", koji u okviru nemačke razvojne saradnje sprovodi GIZ.

"U okviru postojeće zakonske regulative u Srbiji moguće je realizovati projekte upotrebe biomase za grejanje javnih objekata. To dokazuju primeri Priboja i Pirota. Ovi gradovi istovremeno potvrđuju da upravo organi lokalne vlasti kreiraju okruženje neophodno za razvoj i implementaciju ovih projekata", rekla je stručni savetnik GIZ-ovog programa "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji" Milica Vukadinović.

Važnost strateškog opredeljenja gradova i opština za uspeh projekata u oblasti bioneregije, potvrdio je i predstavnik Stalne konferencije gradova i opština Miodrag Gluščević, koji je rekao da je po Zakonu o energetici, toplotna energija u nadležnosti lokalne samouprave.

Kaže i da novi Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada lokalnim samoupravama daje zadatak da savetuju građane o pitanjima energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije i tako podižu svest građana o važnosti energetske tranzicije.

"Da bi opštine krenule putem kojim su krenuli Priboj, Pirot, Vrbas, Kragujevac i Šabac potrebno je da postoji politička volja i razumevanje ove problematike. Takođe, važan je i kapacitet lokalnih samouprava da iznesu čitav proces planiranja, tehničke dokumentacije i obezbeđivanja finansijskih sredstava", kaže Gluščević.

Kako se navodi u saopštenju GIZ-a, ekonomski aspekt projekata u oblasti bioenergije posebno je podvukao Kristijan Litalik iz C.A.R.M.E.N udruženja iz Nemačke koji je rekao da je cena mazuta izuzetno nestabilna i ima tendenciju rasta, za razliku od biomase koja ima uravnoteženu cenu, često sa tendencijom pada.

Posebna pažnja na konferenciji posvećena je konceptima energetskog zadrugarstva i javno-privatnim partnerstvima za isporuku toplotne energije, a Frank Šolvin iz Instituta za biogas, upravljanje otpadom i energetiku iz Vajmara naveo je da 50 odsto energije iz obnovljivih izvora u Nemačkoj dolazi iz energetskih zadruga.

"Prednost ovog modela je u tome što u njemu mogu učestvovati svi građani i što direktno podstiče ekonomski razvoj lokalne zajednice i otvaranje novih radnih mesta," rekao je profesor Šolvin.

Na skupu su predstavljeni i primeri bioenergetskog sela Busingen u Nemačkoj, ali i sela Kostojevići u opštini Bajina Bašta, jedinog sela u Srbiji koje ima sistem daljinskog grejanja i za koji je urađen koncept kako da postane energetski nezavisno.

"Selo Kostojevići je jedino selo u Srbiji koje se toplotnom energijom snabdeva iz toplane. Prelaskom toplane sa mazuta na biomasu ostvariće se finansijske uštede, novac će se zadržati u lokalnoj zajednici, jer u selu ima dosta šumovlasnika, a istovremeno doprineće se i smanjenju zagađanja i održanju biodiverziteta", rekla je Dragana Ivanović iz opštine Bajina Bašta.

Očekuje se, kaže, da će koncept bioenergetskog sela doprineti i daljem razvoju lokalne sredine u svim oblastima privrede i turizma.

"Model sela Kostojevići u budućnosti će biti od koristi i drugim lokalnim zajednicama koje se odluče na ovakav korak", rekla je Ivanović.