Banke lošije za građane nego firme

Istraživanje portala kamatica.com pokazuje da je kratkoročnih dinarskih kredita prosečna kamata za građane na godišnjem nivou, na kraju 2009. bila oko 36 odsto, a za firme između 10 i 18 odsto u zavisnosti od svrhe korišćenja pozajmice. Takođe, tokom prošle godine, kamate za privredu su padale, a za stanovništvo rasle.

„Jasno je da poslovne banke imaju značajno veće troškove pri plasmanima stanovništvu, ali ovakva razlika između kamatnih stopa sigurno ne može biti opravdana samo time“, navode analitičari portala.

Oni podsećaju da je 60 odsto odobrenih kredita usmereno ka privredi, a oko 35 odsto ka građanima, ali iako preduzeća mogu lakše da prime na sebe otpatu, pokazalo se da su građani ipak revnosnije platiše i gotovo dvostruko manje kasne sa plaćanjem rata.

Istraživanje pokazuje i da su kamate na kratkoročne kredite za stanovništvo u prošloj godini bile najviše još od 2000. godine. Do prošle godine nikada na godišnjem nivou nisu premašivale 30 odsto, dok u toku 2009. ni u jednom mesecu nisu bile ispod tog nivoa, a tokom pet meseci premašivale su i 40 odsto na godišnjem nivou (u februaru je zabeležen rekordni nivo od 57 odsto).

Izneta je i ocena da očekivano smanjenje kamata na kredite u 2010. godini ne bi smelo biti samo rezultat ponašanja centralne bankarske institucije u diktiranju monetarnih uslova, već i povećanja efektivnosti i efikasnosti poslovanja poslovnih banaka.

Istraživanje portala kamatica.com pokazalo je i da je razlika u kamati koju građani plaćaju za kredit i kamati koju dobijaju za štednju od tri do čak 18 puta. „Ma koliko poslovne banke govorile o visokim rezervama koje je propisala Narodna banka Srbije, otežanoj naplati potraživanja i visokom riziku zemlje, to nema dovoljno opravdanja“, smatraju analitičari.