Gde je novac od prodaje Robnih kuća?

Stečaj je završen još 2009. godine, više od 98 odsto dužnika je odmah nakon toga izmiren i preostalo je više od 150 miliona evra. To je, navodno, bilo rezervisano za sudske sporove koji su se tada još vodili, mada je njihova vrednost bila višestruko manja. Bivši radnici i mali akcionari tvrde da im deo tog „kolača“ pripada, ali nemaju mnogo nade da će uspeti da ostvare svoja prava.

Procenjena imovina Robnih kuća iznosila je početkom 2002. kada je otvoren stečaj, oko 238 miliona evra, dugovanja su sabrana na 50 miliona. Većina firmi sa takvim bilansom, jednostavno je prodavala delove proizvodnih ili poslovnih celina, izmirila dugove i nastavila normalno da radi. Ali, bez uvođenja stečaja, ne bi bilo izvodljivo ono što se sa preduzećem dešavalo naredne decenije.

A da je i prva varijanta bila moguće, svedoči podatak da se na konačnoj licitaciji čitavog sistema, što se po pravilu mnogo teže prodaje nego pojedinačni objekti, prijavilo 11 učesnika, dok su tri najupornija doterala cenu do 360 miliona evra. Manje od polovine bilo je potrebno da se izmire sva dugovanja. Preostali novac bi po pravilu trebalo da se podeli osnivaču, preduzeću Robnih kuća, odnosno akcionarima, ali retko ko od malih akcionara veruje da će i oni biti uključeni u raspodelu.

“Početkom prošle godine dobili smo nešto kao dividendu na ime nekih deonica, ali je to bila simbolična isplata. Za 183.000 dinara koliko sam u vreme Avramovića platio za te udele, dobio sam sada 12.900 dinara ili oko sto evra. Međutim, tako su prošli samo mali akcionari. Drugi poverioci imali su bolji status. Znam da je jednom kontroverznom biznismenu, kome su Robne kuće dugovale 98.000 dinara iz devedesetih godina, za neke perjane jakne, u raspodeli dobio 5,5 miliona evra”, kaže za Danas nekadašnji radnik Robnih kuća LJubiša Velimirović.

On podseća da bi radnicima sada trebalo da bude podeljeno ono što je preostalo po izmirenju svih obaveza i poverilaca. Međutim, novca više nema. Nekadašnji ministar privrede i finansija Mlađan Dinkić sve je to prebacio u budžet i potrošeno je, tvrdi Velimirović. Sada više ne znaju kome da se obrate.