Otkriveno: Poznat tačan datum prelaska Hrvatske na evro?

Njegov bi nacrt trebalo da bude objavljen sredinom januara dok se njegovo donošenje očekuje u aprilu iduće godine.

Uz taj zakon biće potrebno promeniti 46 zakonskih i više od 70 podzakonskih akata pre samog uvođenja evra, rekao je Marić na konferenciji "Hrvatska kao deo evrozone", koja se održava u Rovinju u organizaciji Večernjeg lista i Istarske županije.

Vlada je 1. januar 2023. godine odredila kao datum kada bi Hrvatska trebalo da bude spremna za ulazak u evrozonu, a objava formalne odluke o ulasku Hrvatske u evrozonu očekuje se sredinom iduće godine.

"Od tog trenutka Hrvatska praktično ulazi u završnu fazu i sav ovaj posao koji radimo moramo još da ubrzamo jer je puno posla pred nama", rekao je Marić, podsećajući da će biti potrebno povući gotovo milijardu i sto miliona komada kovanica kuna i 500 miliona novčanica kuna te obaviti presnabdevanje banaka, pošte, Fine i preduzetnika novčanicama i kovanicama evra.

Predstoji veliko prilagođavanje u finansijskom sektoru, te sve zajedno ima zajednički naziv, a to su "informisanje i zaštita potrošača kao integralni princip celog procesa koji vodimo", prenosi T portal.

Po njegovim rečima, od avgusta iduće godine će, kroz zakon o evru, biti regulisana obaveza dvojnog iskazivanja cena, što je jedan od načina da se ublaže pritisci na inflaciju.

"Prvog januara 2023. preko noći prebacujemo se na evro i još dve nedelje će trajati dualni opticaj, građani će moći da plaćaju u kunama, a nakon toga samo u evrima. Razdoblje dualnog iskazivanja cena trajaće minimalno godinu dana", istakao je ministar Marić.

Ponovio je da se otvoreno treba raspravljati o važnoj temi ulaska u evrozonu.

"I premijer Plenković i guverner Vujčić i ja lobiramo kod evropskih kolega da Hrvatska bude prva sledeća članica evropske monetarne zone. Svi znamo da imamo 'visokoevrizirano' društvo i ekonomiju. Pa i HNB je duboko integrisan u tokove evropskog sistema centralnih banaka, stoga je prirodno ići prema onome što piše u samom pristupnom ugovoru sa EU. Kao što je bio dug put ulaska u EU, tako je mnogo koraka potrebno napraviti za ulazak u evrozonu, ali pre svega zbog toga što je to dobro za našu ekonomiju", poručio je ministar Marić.

Guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić utvrdio je da je Hrvatska zemlja koja će najviše profitirati od ulaska u evrozonu.

"To će biti tako jer je u Hrvatskoj najveći valutni rizik, a on je najveći zbog visokog stupnja eurizacije. Većina dugova hrvatskih preduzeća je ili u evru ili indeksirana uz njega. Znači ako dođe do deprecijacije kune prema evru za deset odsto, povećaće se dug korporativnog sektora za 20 milijardi kuna (2,7 milijardi evra). Ako bismo gledali sve sektore, dug se povećava za 52 milijarde kuna (6,9 milijardi evra). Zbog toga je rizik visok i kad bi došlo do toga, bili bismo u recesiji. I zato HNB nikad nije dopuštao značajnije fluktuacije kursa. Dakle kurs morate stalno držati fiksnim i vi ste time praktično već u evrozoni', poručio je guverner HNB Vujčić.

Kako se čulo na otvaranju konferencije, iako odustajanje od nacionalne valute sa sobom donosi određene ekonomske rizike, prelazak na evro otvara niz koristi.

Hoće li Hrvatska iskoristiti evro za ekonomski napredak ili će joj odustajanje od monetarne suverenosti biti teg oko vrata, zavisiće pre svega od strukture i snage domaće ekonomije. Pred Hrvatskom je novo evropsko finansijsko razdoblje i početak korišćenja bespovratnih sredstava na temelju Nacionalnog plana oporavka i stabilnosti, rečeno je na konferenciji.