Ne iseljavaju se samo mladi, već i cele porodice

Odlaze cele porodice, dok vlast ništa ne čini kako bi sistematski pristupila ovom problemu.

Prvi su put, na inicijativu opozicije, o ovome raspravljali i zastupnici u Parlamentu Federacije BiH, a cilj je naterati vlast da, umesto da troši novac netransparentno ,usmeri sredstva u konkretne projekte koji građanima nude perspektivu.

Iz Bosne i Hercegovine više se ne iseljavaju samo mladi koji traže posao i šansu za prosperitet, već i cele porodice koje zbog besperspektivnosti iz države odvode i spasavaju svoju decu.

Do sada je već 80.000 ljudi trajno napustilo BiH, a prema podacima Zavoda za statistiku FBiH, iz tog je entiteta u bolji život otišlo više od šest hiljada osoba.

Istovremeno, podaci Agencije za statistiku Nemačke govore kako se broj građana BiH u toj zemlji povećao za oko deset i po hiljada. Prezentirajući ovaj podatak federalni premijer Fadil Novalić konstatovao je kako za ovaj entitet nije problem iseljavanje, već negativan trend nataliteta.

Istovremeno, izneo je i podatak da je FBiH od 2010. do danas napustilo 48.700 ljudi.

Novalić je naveo kako „problem iseljavanja stanovništva postoji od 1878. godine po dolasku Austrogarske“, te da i Nemačka ima taj problem.

No, za razliku od Nemačke, BiH je država u kojoj se već dve decenije stagnira, a šansu za uspeh i prosperitet imaju uglavnom oni koji sebi mogu obezbediti posao u državnim firmama ili javnoj upravi. Do takvih se poslova dolazi najčešće po stranačkoj liniji ili interesno-familijanoj, tako da oni koji nemaju te kvalifikacije, bezuspešno obilaze zavode za zapošljavanje. "Naš je cilj pokušati raditi na tome da se rasterete mali i srednji preduzetnici. Njihovo se poslovanje ne može širiti i oni daju novac državi koji se troši na kupovinu skupih automobila i finansiranje netransparentnih tendera, plaćanja aktivnosti koje nemaju veze s onim za šta bi trebalo. Ljude bi trebalo prekvalifikovati, videti gde se to može uložiti i šta su prednosti BiH kako bi ljudi ostali. Potrebno je takođe promeniti i politički ambijent“, kaže za RSE Denis Gratz, predsednik Naše stranke i inicijator zasedanja Parlamenta FBiH o ovoj temi.

U toku je kampanja zaustavljanja tih odlazaka, ali teško može biti napretka ukoliko se ne promeni kako privredna tako i politička klima.

BiH danas postaje zemlja staraca, tvrde kako političari tako nevladine organizacije, ali ne isključivo zato jer mladi ne žele BiH kao svoju zemlju, već zato što ne vide da se zemlja trudi da ih zadrži, kaže Katarina Vučković iz organizacije „Kult“.

„Mladi ne žele da čekaju. Razlozi su različiti i oni svojim odlaskom pokazuju koliko je bitno da radimo s njima. S druge strane, vlasti se moraju probuditi, jer 22 godine posle rata FBiH nema strateški dokument o mladima. Republika Srpska ima, ali ima puno nedostataka u sprovođenju. Čak se ni ne propoznaje rad institucija i gde ga ima. Vreme je da mlade pitamo šta oni žele i kako oni vide ovu zemlju“, kaže Vučkovićeva.

S obzirom na to da su u BiH u fokusu konstantne političke krize, da se ne razmišlja unapred i strateški, preoptimistično je očekivati napredak, bar kratkoročno.