Firme se zatvaraju, nezaposlenost raste: Šta Hrvate čeka u ovoj godini?

Prema analizi koju je napravila Hrvatska privredna komora (HGK), potražnja za radnicima u Hrvatskoj lani je pala 26.5 posto. U prošloj su godini, naime, poslodavci preko berze rada tražili 164.760 radnika, što je preko četvrtinu manje nego godinu ranije.

Posebno velik pad potražnje za radnicima zabeležen je u drugom tromesečju, kada je potražnja za radnom snagom smanjena za čak 60 posto. U drugom delu godine pad potražnje za radnicima, ističu u HGK-u, bio je znatno blaži i od septembra do decembra iznosio je 15 posto, piše hrvatski Indeks (Index).

Novi talas pandemije koronavirusa generiše nove nezaposlene

Međutim, problem je što se sada i Hrvatska i svet suočavaju s novim talasom pandemije koronavirusa. Posledica toga je i novi, ovog puta ograničeni lokdaun u Hrvatskoj, odnosno povratak na potpuni lokdaun u brojnim evropskim zemljama. Osim toga, Hrvatsku su krajem prošle i početkom ove godine pogodili i snažni potresi, koji su uzrokovali veliku štetu, a još nije počela ni prava obnova zgrada koje su porušene ili oštećene u potresu koji je lani na proleće pogodio Zagreb i okolinu. Zbog svega toga vlada velika neizvesnost kako će se dalje razvijati situacija na tržištu rada.

"U ovoj godini s privrednim oporavkom ne treba očekivati snažniju potražnju za radom jer će se deo radno nekorišćenih zaposlenih iz 2020. reaktivirati pa poslodavci neće imati potrebu snažnijeg zapošljavanja novih radnika. Izuzeci će biti građevinski sektor, koji je i u 2020. imao rast potražnje za radom zbog potresa te sektor turizma, zavisno od inostrane potražnje, odnosno suzbijanja epidemije", ocenjuje glavni ekonomista HGK Zvonimir Savić u analizi HGK.

Za jedno radno mesto u proseku više od 20 kandidata

Podaci Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ) pokazuju, pak, da nezaposlenost poslednjih nedelja raste. U ponedeljak je na berzi rada bilo prijavljeno gotovo 164.000 nezaposlenih, što je oko 4.000 više nego krajem prošle godine, kada ih je bilo nešto manje od 160.000. Poslodavci tvrde da je to direktna posledica novog zaključavanja dela hrvatske privrede.

Istovremeno, potražnja za radnicima je slaba. Podaci HZZ-a, naime, pokazuju da se u ponedeljak tražilo tek nešto više od 7.500 radnika. To znači da, statistički gledano, na jedno slobodno radno mesto dolazi više od 20 potencijalnih kandidata.

Mnogi su preduzetnici stavili ključ u bravu uprkos vladinoj pomoći

"Mnogi su preduzetnici, uprkos potporama koje država daje za očuvanje radnih mesta, morali zatvoriti svoje firme i radnike poslati na berzu. To se posebno odnosi na deo preduzetnika u ugostiteljstvu, putničkim agencijama i povremenom prevozu, kojima je rad sada zabranjen ili ograničen, ali i u tekstilnoj industriji. I ranije smo upozoravali da će se to dogoditi jer firme više jednostavno nemaju novca za poslovanje, a rezerve su iscrpele. Bojim se da će se taj trend nastaviti sve do Uskrsa, posebno ako potraje lokdaun. U tom slučaju mogli bismo doći i do 200.000 nezaposlenih, a dalje će sve zavisiti od stanja s koronavirusom i turističke sezone", objašnjava za Indeks saosnivač i predsednik udruge Glas preduzetnika Hrvoje Bujas.

Jedini izlaz iz takve situacije vidi u ukidanju parcijalnog lokdauna. Epidemiološka situacija se, ističe, popravila, a firme koje su sada zatvorene poštovaće epidemiološka pravila.

Foto: Depositphotos, jukai5

"Neka nas puste da radimo, tako ćemo sačuvati i firme i radna mesta", poručuje Bujas.

Najveći gubitnici koronakrize na tržištu rada su mladi

I podaci eurostatističara pokazuju da je pandemija koronavirusa donela prave poremećaje na tržištu rada u EU. Iako je izlazak iz prolećnog lokdauna doveo do skromnog rasta zaposlenosti u EU, zaposlenost u Uniji nije se vratila na nivoe na kakvim je bila pre izbijanja pandemije koronavirusa. U trećem kvartalu prošle godine, nakon izlaska iz prolećnog lokdauna, a pre nove runde zaključavanja evropskih ekonomija, zaposlenost je posebno podbacila u zanimanjima poput onih fizičkih, majstorskih i industrijskih te u trgovini i uslužnim zanimanjima vezanima uz turizam i ugostiteljstvo. Smanjen je i broj menadžerskog kadra.

S druge strane, pokazuju podaci Eurostata, porasla je potražnja za pomoćnom radnom snagom u firmama i stručnjacima raznih profila. U poljoprivredi je zabeležen znatno manji pad zaposlenosti nego u drugim delatnostima, posebno u industrijskim i uslužnim.

"Najveći gubitnici koronakrize su zaposleni u turizmu, ugostiteljstvu i drugim, uz njih vezanim, uslužnim delatnostima. Posebno ranjiva skupina su oni koji rade na određeno vreme ili na povremenim poslovima, a tu je jako puno mladih", poručuje za Indeks Predrag Bejaković iz Instituta za javne finansije.

Izvestan je dalji rast nezaposlenosti, ali sve će zavisiti od pandemije

I on kaže da je u ovom trenutku jako nezahvalno prognozirati kako će se dalje kretati broj nezaposlenih u Hrvatskoj. Broj nezaposlenih je, ističe, u porastu, no taj je rast znatno manji od ranijih prognoza. Rast broja nezaposlenih, dodaje Bejaković, bio bi i veći da nema vladinih potpora za očuvanje radnih mesta, no otvoreno je pitanje koliko dugo hrvatske javne finansije mogu finansirati sprovođenje tih mera.

"Ako se stanje s koronavirusom smiri, za očekivati je da će krenuti i privreda, a onda, s određenim odmakom, i zapošljavanje. No, ako se pandemija nastavi i ugrozi i ovogodišnju turističku sezonu, onda će i nezaposlenost nastaviti rasti", napominje Bejaković, koji smatra da je u ovoj godini realno očekivati da će imati između 180.000 i 200.000 nezaposlenih.

Stvara se nova vojska nezaposlenih, rešenja leže u posebnim programima za svaku grupu

Mogući izlaz za vojsku nezaposlenih vidi u povećanju prava nezaposlenih, odnosno naknada koje primaju, no upozorava kako se i tu postavlja pitanje fiskalne održivosti takve mere. Deo rešenja leži i u prekvalifikacijama, ali on ističe kako dosadašnji napori na prekvalifikaciji radnika u Hrvatskoj baš i nisu dali neke rezultate.

Na kraju, otvoreno je i pitanje odakle će se regrutovati radna snaga za koju se očekuje da će u ovoj godini biti tražena. Reč je uglavnom o građevinarima, nedostatak koji je u Hrvatskoj prisutan već godinama, s obzirom na to da su se mnogi prethodnih godina odselili u inostranstvo.

Savić u analizi zaključuje da će se nedostatak radnika i dalje morati rešavati primarno uvozom radne snage, ali upozorava i na važnost reaktivacije ekonomski neaktivnog radno sposobnog stanovništva. Predlaže i da se aktivne politike tržišta rada u narednom periodu usmere prema mladima i teže zaposlivim grupama.