"Upriliči mi sastanak sa Dodikom", a onda je uložio 100 mil. EUR

Time je postao najveći investitor u tom delu Republike Srpske, kaže za Večernje novosti Rodoljub Drašković, predsednik poslovnog sistema "Svislajon-Takovo" i ističe da je biznis u Srpskoj počeo kupovinom IAT.

"U leto 2006. godine, u prolasku kroz Hercegovinu, svratio sam u Trebinje. Slučaj je hteo, da se sretnem sa vladikom Grigorijem. Zamolio me je za razgovor, a ja sam ga prihvatio. I danas pamtim njegove reči: "Znam da možeš pomoći Hercegovini, molim te da to učiniš." Ispričao mi je da je Trebinje grad u kome izdiše privreda, da su sva industrijska preduzeća u stečaju, izuzev IAT-a kome takođe sledi stečajna sudbina. Iseljava se narod iz Hercegovine, jer u Hercegovini nema životne perspektive. Vladaju kriminal i bezakonje, mafija hara. Nad Hercegovinom se nadvio oblak i bez pomoći ozbiljnih ljudi, nebo nad Hercegovinom nikada se neće razvedriti. Nisam ostao ravnodušan na reči vladike. Iskreno, taj razgovor sam doživeo duboko emotivno. Odgovorio sam mu: "Upriliči mi sastanak sa Miloradom Dodikom, tadašnjim premijerom Republike Srpske, da kupim IAT", kaže Drašković.

Kako navodi, uskoro je usledio sastanak i konkretan dogovor.

"Dogovoreno je da ja preuzmem obavezu kupovine državnih akcija u IAT, da izvršim dokapitalizaciju i da sa tim kapitalom izmirim sve obaveze IAT, kredite, poverioce, dobavljače, što je iznosilo više od 30 miliona KM. Vlada RS se obavezala da otpiše dug po osnovu poreza i doprinosa sve do momenta preuzimanja IAT kad preuzme novi vlasnik. U tom momentu nisam sumnjao da će tadašnji premijer izigrati dogovor. Raspisan je tender o prodaji državnog kapitala IAT-a, na koji sam se javio i bio jedini učesnik. Platio sam državne akcije 1,5 milion KM i odmah investirao u "IAT" 17,5 miliona KM", kaže Drašković.

Međutim, dogovor nije ispoštovan jer se i dalje vode obaveze IAT za neplaćene poreze i doprinose iz vremena kada je država bila vlasnik.

"Nijednog momenta nisam se pokajao ni zbog čega što sam učinio u Hercegovini i za Hercegovinu. Nikada u životu nisam imao prazan hod. Ili sam učio ili sam radio. Dalji hod kroz Hercegovinu je prazan hod koji sebi ne mogu dozvoliti", navodi Drašković i tvrdi da je u političarima imao najveće neprijatelje.

"Nažalost, imao sam u svima njima protivnike. U dobroj nameri, okupio sam ih na jednoj poslovnoj večeri gde sam insistirao na činjenici da ne smeju prodavati interese privrede Hercegovine radi svojih ličnih interesa ... To veče sam napravio incident kada sam shvatio sa kim sedim. Prevrnuo sam sto, napustio večeru i idućeg dana materijalnu štetu nadoknadio vlasniku restorana. To se desilo pre tri godine i do danas ništa se nije promenilo", zaključuje Drašković.