Menja se obračun plata u državnoj službi: Biće nagrada, ali i sankcija

Hrvatsko Ministarstvo pravosuđa i uprave izradilo je predlog Zakona o platama u državnoj službi i javnim službama.

Prema nezvaničnim informacijama Jutarnjeg lista, umesto oko 300 koeficijenata i 500 dodataka na platu za oko 2.400 različitih radnih mesta u javnom sektoru, novi bi propis trebalo da definiše plate uz pomoć samo 16 platnih razreda.

Osim toga, napokon će se omogućiti napredovanje i nagrađivanje u službi, ali i kažnjavanje onih koji ne rade ili rade manje nego što bi trebalo. Tako će, prema predlogu Ministarstva pravosuđa i uprave koji je na stolu radne grupe, u novom sistemu postojati dve vrste sankcija: smanjenje plate u određenom postotku za radnike koji nisu dovoljno efikasni, oni neće moći ni napredovati, a za one koji uopšte ne rade, odnosno koji ne ispunjavaju svoje radne obveze, doći će i do isključenja iz službe, odnosno otkaza.

Novi sistem plata u javnom sektoru trebalo bi napokon da ujednači plate za ista radna mesta koje obavljaju službenici. Na primer, sada u sistemu postoje 22 radna mesta administrativnog radnika, a zavisno u kojoj su službi, ministarstvu ili pak agenciji, za isti posao primaju različite plate i imaju koeficijente u rasponu od 0,824 do 1,280.

Tako osoba sa 16 godina radnog staža i srednjom stručnom spremom može na istom mestu imati platu od 784 do 1.222 evra u bruto iznosu. Viši stručni savetnik, pak, sada ima čak 10 različitih koeficijenata u rasponu od 1,523 do 2,3, a osoba s visokom stručnom spremom zaposlena na istom radnom mestu 16 godina može imati bruto platu u rasponu od 1.450 do 2.190 evra.

Početne pozicije

U toj verziji zakona sada bi se svi ti koeficijenti rasporedili u 16 platnih razreda, koji bi se onda množili s osnovicom, koja će i dalje biti predmet pregovora sindikata i Vlade. Znatno bi se smanjili i dodaci na platu pa ih više ne bi bilo 500, nego će samo pojedina radna mesta imati dodatke za otežane uslove posla.

Ideja je, kažu sagovornici lista, da svi u hrvatskoj državnoj i javnoj službi zavisno od posla koji obavljaju imaju iste početne pozicije, odnosno da za isti posao primaju istu platu, a da zavisno od rezultata imaju bonuse ili penale.

Uvodi se i kvalitetniji sistem ocenjivanja, koji će uz nagrađivanje najistaknutijih zaposlenih obuhvatati i sistem kažnjavanja loše ocenjenih službenika, odnosno onih radnika kod kojih je zabeležena neefikasnost u radu. Sada je taj sistem potpuno nakaradan, tvrdi Jutarnji.

Ne postoji mogućnost napredovanja na radnom mestu iste vrste koje bi se temeljilo na efikasnosti rada, nego se napredovanje praktično sprovodi rasporedom službenika na neko rukovodeće radno mesto, što je onda podložno subjektivnom kriterijumu, a često i političkom.

Službenici sa srednjom stručnom spremom nemaju mogućnost napredovanja, ceo radni vek imaju istu platu, dobiju samo povećanje od 0,5 posto po godini staža, pa mnogi beže iz državne službe u privatnike, a na konkurse za pojedina radna mesta niko se ne javlja.

Dijalog sa sindikatima

Nedostatak kvalitetne radne snage nije više samo problem privatnog sektora. Sve više se s tim susreće i javni sektor. Nedostaje medicinskih sestara, učitelja, sudskih zapisničara, policajaca, socijalnih radnika, referenata u zemljišnim knjigama, informatičara...

„Ta će se neefikasnost vrednovati na kvalitativan i kvantitativan način za svako radno mesto. Cilj takvog sistema je da nagradi službenike koji su kvalitetni, a kazni odnosno isključi neefikasne“, objašnjavaju u Ministarstvu.

Osnovaće se i telo koje će pratiti sistem plata, promene u pojedinim sektorima, poput nedostatka radne snage, odliva zaposlenika, nedovoljnih plata u odnosu na uporedive službe, i predlagati rešenja za unapređenje sistema.

To telo biće slično Ekonomsko-socijalnom veću, u kojem bi uz predstavnike Vlade sedeli sindikati i poslodavci te različiti stručnjaci.

Novi zakon trebalo bi da bude dovršen sredinom ove godine. Reč je o velikoj reformi koja se pokušavala sprovesti zadnjih 10 godina, ali uzalud. Reforma je sada deo i Nacionalnog plana oporavka i otpornosti. Donošenje zakona preduslov je za isplatu jedne od tranši od 700 miliona evra koje je Hrvatskoj namenila Evropska komisija u okviru Mehanizma za oporavak i otpornost.

Paralelno će se uz izradu zakona raditi i na dve uredbe, onoj o platama u državnoj službi i platama u javnim službama.